Зашто су неке руске цркве подигнуте за један дан?

Некада давно у Старој Русији, која се звала кратко „Рус”, становници села и градова имали су обичај да одједном оставе све послове и крену да граде цркву. Овај напоран подухват почињао је ноћу и трајао током читавог наредног дана. Постојао је само један услов: градња се мора завршити до заласка сунца. Зашто је било тако?

Ове цркве често су подизане у време епидемија. Задатак им је био да зауставе ширење болести која је харала околином.

Сматрало се да су оне, с обзиром да су подигнуте за тако кратко време, биле апсолутно чисте, тј. зли духови (који су били повезани са болестима) нису могли да се населе у њима. Тако су ове цркве служиле као најбоља заштита од зла.

Ако једна црква не би била довољна, подизана је још једна. На пример, када 1522. године у Пскову изградња цркве светог Варлама није успела да заустави пошаст, становници града су подигли цркву Покрова Пресвете Богородице. Овога пута подухват је успео и људи су чудом спасени.  

Црква Спаса Свемилостивог у Вологди

Public domain

Цркве подигнуте за један дан биле су не само средство против болести, него и израз захвалности Богу зато што је поштедео град или људима даровао неки догађај. Прва оваква „црква-захвалница” у Русији вероватно је подигнута у 10. веку у част победе Владимира Великог над Печенезима, полуномадским народом из Централне Азије.

Наравно да су се овакве цркве разликовале од монументалних храмова по недостатку орнамената и луксуза. Понекад су по изгледу биле чак сувише скромне. На пример, једна таква мини-црква у селу у области Вјатка имала је пањ уместо престола и две даске повезане конопцима уместо царских двери.

После изградње цркве су се одмах освештавале и украшавале иконама привремено преузетим из других храмова. Такође се дешавало да иконе буду насликане такође за један дан током изградње саме цркве.

Црква Спаса Свемилостивог у Вологди

Public domain

Када би обавила своју функцију и зауставила ширење епидемије, ова привремена светилишта нису била напуштена, већ су и даље коришћена као свакодневна места молитве.

Пре много векова, када су пожари били уобичајена појава, дрвене цркве нису могле дуго да опстану. У просеку преживеле би неколико деценија пре него што би нестале у пламену. Само неколико њих успело је да се одржи дуже од једног века, на пример, црква Свемилостивог Спаситеља и црква Порекла Часног Дрвета у Новгороду.

Како би се цркве подигнуте за један дан сачувале, обично би се поново зидале у камену. На пример, када је грађена камена црква Спаса Свемилостивог у Вологди, стара дрвена црква се налазила на месту изградње и у њој су се нормално одржавала богослужења. 1895. године црква је проглашена за саборну. Нажалост, срушена је одлуком власти 1972. године. Мада се није предала без борбе. Њени зидови били су тако чврсти да је експлозив био немоћан, па су позвани тенкови да заврше посао.

Што се тиче традиције брзе изградње цркава, која потиче из првих дана руске државности, она је у 18. веку потпуно напуштена.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!