Седам чувених леворуких Руса

Постоји уврежено мишљење да је леворукост резултат интензивнијег развоја десне половине мозга, која је, наводно, „задужена за стваралачку креативност“, за разлику од „логичне“ леве хемисфере. Та теорија је врло дискутабилна, будући да у функционисању људске психе учествују обе половине мозга и не зна се тачно у којој мери учествује једна, а у којој друга. Исто тако није потпуно јасна ни веза доминантне руке и хемисфере мозга, а самим тим и леворукости и изузетних интелектуалних способности, нити је јасно постоји ли уопште та веза.

У свакој популацији има 8-15% леворуких људи. Они су због тога били презрени у многим земљама и културама, где се лева страна по дефиницији третирала као нечиста. То се одразило у језицима. На латинском sinister (леви) значи и „погрешан“ или „зао“, на руском „левый“ између осталог значи „неквалитетан“, у старом енглеском је реч „left, lyft“ значила „слаб, незграпан, глуп“, итд. Пружање леве руке приликом поздрављања третирало се у најмању руку као неспретан гест, а понегде и као увреда. У Русији је однос према левацима био исти као и у другим културама. Петар Први је, на пример, забранио леворуким људима да сведоче на суду. Цар је очигледно сматрао, у складу са општеприхваћеним ставом, да сам ђаво управља левацима.

Леваци су и у 20. веку учени да се „преоријентишу“ на десну руку. У Совјетском Савезу се, као и у целом свету, сматрало да је то аномалија. „У оно време се то презирало“, сећа се глумац Виктор Сухоруков. „Ја сам добијао слабе оцене због рукописа јер је било забрањено писати левом руком, а десном ја нисам умео лепо да пишем. Учитељица ме је пред свима ударала лењиром по руци да бих држао оловку како је прописано“.

Тек у другој половини 20. века свет је одустао од праксе преваспитавања левака. Сада се заједнички програми праве са варијантама које су погодне за коришћење леве руке. Што се тиче изузетних способности, међу левацима се заиста срећу чувене личности различитих профила.

Лав Толстој

Лав Толстој чита писма.

Владимир Чертков/Државни музеј „Л. Н. Толстој“/russiainphoto.ru

Велики руски писац Лав Толстој (1828-1910) био је амбидекстер, тј. подједнако се добро служио и левом и десном руком. Не постоје подаци о покушајима да се Толстој као дечак „преваспита“ у дешњака, али је сачувано мноштво сведочанстава о томе да је он без проблема могао писати и левом и десном руком. Жута штампа је у Толстојево време често збијала шале у смислу да је он управо због тога толико плодан писац, јер кад се код обичних писаца рука умори од писања, Лав Николајевич само промени руку и тера даље. Не може се пронаћи Толстојева фотографија са пером или оловком у левој руци. По свему судећи, писао је првенствено десном руком, али је према сећању многих савременика за трпезом углавном користио левицу.

Марија Шарапова

Руска тенисерка Марија Шарапова на тренингу уочи Отвореног првенства САД у тенису грен слем турнира 2018.

AFP7/Global Look Press

Чувена тенисерка Марија Шарапова (1987) леворука је од рођења. И каријеру је почела са рекетом у левој руци. Тако је наступала на јуниорским такмичењима. Са 10-12 година је прешла на десну руку. „По природи сам леворука. Много тога радим левицом. Пишем десном, али ако нешто треба да бацим или шутнем, то радим левом руком или ногом“, каже Марија. Сматра се да је она такође амбидекстер.

Гари Каспаров

Руски шаховски велемајстор Гари Каспаров

Игор Уткин/TASS

Ако леваци треба да буду генијални у стваралаштву и уметности, како онда објаснити да је и генијални шахиста Гари Каспаров (1963) такође леворук? Он је од детињства испољавао необичан таленат за математику и шах. Са 22 године је постао најмлађи шампион света у историји шаховских првенстава. Каспаров је увек имао буран темперамент и био познат по парадоксалним решењима, како у шаху тако и у животу.

Сергеј Рахмањинов

Сергеј Рахмањинов за Steinway клавиром.

Public domain

Леворуки пијаниста – да ли је могуће? – питају се поједини родитељи који су своје леворуко дете уписали у музичку школу. Заиста, рекло би се да је читава школа клавира оријентисана на дешњаке. Уосталом, и гитара је инструмент за десну руку, али су велики гитаристи попут Џимија Хендрикса и Курта Кобејна мењали распоред жица и свирали на „левим“ гитарама. Левак је био и Сергеј Рахмањинов (1873-1943), познат по изванредној техници и еластичности. Својом огромном шаком је могао да захвати 12 белих дирки на клавиру (што је близу дужине листа А4).

Рахмањинов је у свакодневном животу био педантан и неповерљив, волео је ред и патио кад нешто не иде по плану. Са друге стране, имао је моћ концентрације и невероватну музичку меморију. Могао је да запамти дугачко симфонијско дело и да га после два-три преслушавања одсвира без грешке.

Маја Плисецка

Маја Плисецка по завршетку комада „Коњић Грбоњић“ композитора Родиона Шчедрина, Бољшој театар, СССР.

Соловјов/Sputnik

Велика балерина Маја Плисецка (1925-2015) била је леворука, али је очигледно била жртва „преваспитавања“ па је све уобичајене послове радила левом руком, али је писала десном.

Плисецка је била чувена у свету балета, а као личност је међу колегама била позната по својој категоричности. „Немојте се предавати, увек идите до краја. Чак су и тоталитарни режими понекад попуштали пред опседнутошћу, убеђеношћу и крајњом упорношћу. Моје победе су само на томе засноване. Карактер и јесте људска судбина“, написала је Плисецка у аутобиографији.

Николај Лесков

Николај Лесков

Public domain

Руски писац Николај Лесков (1831-1895) је написао чак и дело посвећено левацима: „Прича о тулском Леваку и гвозденој буви“. Он је и сам био леворук. Писао је и јео левом руком. Његова прича, објављена 1881. године, постала је толико популарна да је у руском језику реч „левша“ (на руском „леворук“) постала синоним за талентоване самоуке мајсторе, а „поткивање буве“ (то је оно што у причи ради главни јунак) је фразеологизам који означава посао који је у техничком смислу невероватно сложен.

Иван Павлов

Академик И. П. Павлов.

Sputnik

Познати физиолог Иван Павлов (1849-1936) још у детињству је приметио да он као левак поједине ствари може подједнако добро да ради и десном руком, на пример да баца палицу у игри „городки“. Павлов је страствено играо „городки“ (циљ игре је да се поруше краћи дрвени штапови, поређани на различите начине, тако што се гађају палицом).

Павлов у игри городки.

Sputnik

„За време игре долази до сложене координације у раду мишића, што се благотворно одражава на све остале функције организма“, говорио је он. Павлов је по свему судећи играо обема рукама. Током целог живота је развијао десницу и њоме је могао све да ради успешно као и левом руком.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!