12 истинитих филмова о Источном фронту руске и стране производње

Андрей Шальопа, Ким Дружинин/28 панфиловцев, Gaijin Entertainment, 2016
Ратни и, уопште, историјски филмови често сведоче о незнању аутора, о одсуству талента и маште или се претварају у банално пропагандно оружје. Али постоје и филмови којима желимо да верујемо и онда кажемо: управо је тако изгледао Други светски рат! А такви су, на пример, ови филмови:

1. Стаљинград (1993)

Осам година пре филма „Непријатељ пред вратима“ (2001), у којем се Црвена армија понаша као стадо оваца, Немци су снимили објективнији, али, нажалост, мање познат филм о Стаљинградској бици. У овом филму совјетска пешадија не трчи на немачке митраљезе без оружја, а комесари нису обавезно нељуди.

У „Стаљинграду“ пратимо групу војника Вермахта који су из топле, сунчане Италије послати у ледени пакао Источног фронта. Овде су немачки и совјетски војници приказани као професионалци који обављају своју војничку дужност. Нису карикатуре, већ обични људи, способни и за херојска дела и за испољавање кукавичлука и панике.

2. Само старци иду у бој (1973)

Филм је прича о свакодневници пилота ловачких авиона у време Другог светског рата, о људима који су се после битака окупљали у аматерски оркестар. Снимљен је на основу истините приче о „распеваној“ ескадрили која је заиста постојала у Петом гардијском ловачком авијацијском пуку. „Распевана“ је била зато што је имала сопствени хор. Хор је приређивао концерте на ослобођеним територијама, а 1944. године једном таквом концерту у Краматорску још као дечак је присуствовао редитељ овог филма Леонид Биков. 

3. Непознати војник (2017) 

Филм из 2017. године је већ трећа адаптација романа финског писца Вјајно Лина о свакодневици финске војске која се борила на страни Хитлера да би повратила територије изгубљене у Зимском рату и истовремено одузела совјетску Карелију. У „Непознатом војнику“ Руси нису дивљи варвари са Истока и способни су на акције којиме се не треба поносити, попут уништења аутомобила са рањеницима. Истовремено, ни фински војници нису анђели и стрељају совјетског војника без суда.

4. Ослобођење (1967-1971)

Филмски епос „Ослобођење“ постао је највећи совјетски кинематографски пројекат посвећен теми Другог светског рата. Пет филмова детаљно описују сукобу СССР-а и Трећег рајха, од прекретнице у бици код Курска до заузимања Рајхстага.

У снимању које је трајало 4 године учествовале су филмске студије СССР, Југославије, Источне Немачке, Пољске и Италије. Пројекат је привукао стотине историчара и учесника тих догађаја, 3.000 војника, 150 тенкова и десетине совјетских и чешких летелица прерушених у авионе Другог светског рата.

5. 28 панфиловаца (2016)

У јесен 1941. године немачка војска, која се налазила у рејону Волоколамска, на само два сата од Москве, спремала се за коначан јуриш и заузимање руске престонице. На путу им се испречила 316-та пешадијска дивизија под командом генерала И. В. Панфилова.

Овај филм је истинита прича о том 16. новембру, када су се панфиловци супротставили немачкој тенковској дивизији и својим пожртвовањем знатно отупели немачку оштрицу у походу ка Москви.

6. Брестска тврђава (2010)

Филм говори о херојској одбрани тврђаве Брест, која је прва примила удар немачке војске 22. јуна 1941. Догађаје препричава човек који је преживео опсаду, а тада био 15-годишњи дечак, и видео три командира који су се највише истакли у одбрани, а после рата су проглашени за хероје СССР-а. 

И поред тога што је немачка војска била знатно бројнија, тврђава је држала одбрану скоро месец дана.  

7. Бункер (2004)

Један од најбољих немачких филмова о Другом светском рату, „Бункер“, говори о последњим данима нацистичког Берлина. Трећи рајх је у агонији: старци и деца су изведени да се боре против Црвене армије, официри су пијани, а команда ломи главу како да се извуче из настале ситуације. Централна фигура је Хитлер. Ако је руска публика навикла да у биоскопу види као хистеричног неуротичара који стално вришти, немачке филмаџије су приказале Фирера као немоћног старца. 

8. Борили су се за отаџбину (1976)

Заснован на истоименом роману Михаила Шолохова, лауреата Нобелове награде за књижевност, овај филм је прича о пуку војске који се супротставља немачкој офанзиви на Стаљинград у лето 1942. године. Познати совјетски писац и глумац Василиј Шукшин у овом филму је одиграо своју последњу улогу, а поред њега улоге су одиграли бројни водећи совјетски глумци, укључујући и Бондарчука.

9. Иди и гледај (1985)

Ратна драма Елема Климова у две епизоде снимљена је по мотивима дела Алеса Адамовича „Хатинска повест“, „Партизани“ и „Казнени одреди“. Радња се дешава у Белорусији 1943. године. Главни јунак је белоруски дечак Фљора Гајшун, који после нацистичке казнене операције и поред мајчиног негодовања одлази у партизане. 

Првобитно је било замишљено да се филм зове „Убијте Хитлера“. Измена наслова је била једина интервенција цензуре на коју је редитељ пристао. 

Касније је филм приказан у једанаест земаља света. Он је за странце био толико шокантан, да су током пројекције поред биоскопа дежурала кола хитне помоћи за сувише осетљиве гледаоце.

10. У августу 1944. (2000)

У лето 1944. године немачки агенти били су активни у позадини совјетске војске у Белорусији. Контраобавештајна јединица Смерша добила је задатак да их пронађе и неутралише, јер од тога је зависила судбина целе офанзивне операције на Балтику.

Филм је добио добре критике и критичара и обичних гледалаца. Највреднија је била похвала ФСБ-а, која је признала овај филм за најбољу екранизацију живота и рада совјетских контраобавештајаца.

11. А зоре су овде тихе (1972)

Главни догађај филма, снимљеног по култној истоименој причи Бориса Васиљева, одиграо се 1942. године у Карелији. Група од пет девојака које су ратовале у јединицама противваздушне одбране под командом старешине Федота Васкова ступа у битку са немачким падобранцима. 

Сцене ратног доба снимљене су изразито реалистично у црно-белој техници, а сцене пре и после рата, као и сцене девојачких сећања и сањарења, снимљене су у колору. 

У филму постоји епизода у руској „бањи“ (руском парном купатилу), у коме се глумице појављују обнажене. Редитељ Станислав Ростоцки је целих пет сати наговарао девојке да пристану на снимање ове сцене. Он је овако објаснио своју редитељску замисао: „Девојке, ја хоћу да покажем место где погађа метак. Хоћу да покажем да метак не убија апстрактног човека, него лепу и младу жену која треба да рађа децу“. 

12. Звезда (2002)

Ако су сада руски ратни филмови слични компјутерским играма попут World of Tanks, са апсолутно неоправданим истицањем љубавне линије у први план, онда „Звезда“ снимљена 2002. године прати најбоље примере совјетске кинематографије, када су у ратним филмовима говорили крајње реалистично о самом рату.

„Звезда“ је прича о групи извиђача који су лета 1944. ризиковали своје животе на непријатељској територији да би добили важне информације о предстојећем немачком контранападу. Љубави има и у овом филму, али она ни на који начин не скреће пажњу са главних догађаја, као што се често ради у руским војним филмовима последњих година. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“