Бабушка Матрјошка: 7 чињеница о познатој руској лутки

Ове играчке и популарни сувенири препуне су изненађења.

1. Млађе него што мислите

На први поглед вам се може учинити да „матрјошка” (у Србији позната као „бабушка”) има  древни фолклорни карактер, али она се заправо појавила тек 1890. и њени аутори су познати по имену и презимену. Били су то стругар Василиј Звјоздочкин и сликар Сергеј Маљутин. Обојица су радила у радионици Саве Мамонтова. А Мамонтов је био познати руски индустријалац, трговац и покровитељ уметности.

Према једној верзији приче о настанку матрјошке, Мамонтовљева жена је једном приликом у радионицу донела дрвену фигуру. Била је то лутка јапанског мудраца која је у себи садржала  још пет фигурица његових ученика. Инспирисан овом идејом, Звјоздочкин је изрезбарио осам дрвених фигурица, а Маљутин их осликао.

Према другој верзији, њих двојица су сами дошли на ову идеју (већ су постојале сличне фигурице са „изненађењима” у себи, налик на васкршња јаја), а легенда о „јапанском пореклу” играчке појавила се тек у совјетско доба.

У сваком случају, прва матрјошка је изгледала као жена са марамом која у рукама држи црног петлића. У њој су се налазиле фигурице дечака и девојчица, док је најмања луткица била беба. Ова прва матрјошка још се чува у Музеју играчака у Сергијевом Посаду код Москве.

2. Право матрјошкино име

Матрјошка је заправо деминутивни облик женског имена Матрјона, које је било популарно у 19. веку међу сеоским становништвом, а по значењу се односило на „мајку велике породице” или „угледну жену”. Према неким гласинама, тако се звала Мамонтовљева кућепазитељка. У сваком случају, било је то савршено име за руску лутку која у себи носи читаву „породицу”.

3. У производњи матрјошки дошло је до великог застоја

У зору 20. века руски фолклорни стил постао је популаран у архитектури, музици и сликарству захваљујући, између осталог, руском балету Сергеја Дјагиљева и редовним међународним изложбама рукотворина. Руске матрјошке биле су излагане у Паризу, Берлину, Лондону, Грчкој, Турској и на Блиском истоку. После пада руске империје производња ових лутака доспела је у кризу, јер је земља била захваћена грађанским ратом, а затим и Другим светским ратом.

„Најрускији” сувенир поново је дошао у центар пажње у касним годинама СССР-а, када је у земљу почео да долази велики број туриста, а стари занати су поново оживели.

4. Постоји пет главних стилова у осликавању матрјошки

У Русији постоји неколико центара производње матрјошки, а самим тим и неколико главних стилова осликавања. Најпознатији стил настао је у Сергијевом Посаду (у совјетско доба Загорску), граду који има дугу традицију израде играчака од дрвета. Они приказују жене са марамом у сарафану (народна ношња) са кецељом користећи само 3-4 боје (обично црвену, жуту и зелену) са црним контурама.

Други стил развили су мајстори из села Полховски Мајдан (код Нижњег Новгорода). Они своје лутке украшавају расцветалим ружама.

Матрјошке из Семјонова (такође у околини Нижњег Новгорода) носе жуте или црвене марама на туфне, а у рукама држе цвеће.

Руске матрјошке обично имају 6 до 8 фигурица.

5. За лутку је важно изабрати праву врсту дрвета

Израда лутке

Свака матрјошка почиње од комада доброг дрвета. Најбоље дрво за лутке је липа. Међутим, неки мајстори користе и брезу, црну јову или ариш. Дрво треба посећи у рано пролеће или зиму када има мало или нимало сокова. Доњи део лутке прави се од дрвета које је сушено две до три године, док се горњи део прави од свежег дрвета које се касније суши. Зато се лутка тако добро затвара.

6. Нови смислови

Руски уметници често су се поигравали са концептом матрјошке и у своја дела уносили иронију. Чак и пре Октобарске револуције постојале су, на пример, лутке младожење и младе са МНОГО њихових рођака у њима. 1912. године поводом обележавања 100-годишњице рата против Наполеона правиле су се лутке са ликом Кутузова и Наполеона који су у себи носили своје трупе.

Од времена перестројке мајстори праве различите матрјошке са ликовима политичара из целог света. У локалним продавницама сувенира можете наћи Лењина, Путина или Трампа. Шта мислите, ко се у њима крије?

7. Највећа матрјошка налази се у Кини

У близини руско-кинеске границе, у кинеском граду Манџулију, налази се тржни центар и забавни парк под именом „Матрјошка” са званично највећом руском лутком на свету. Она је висока преко 30 метара. Централну матрјошку окружује осам мањих лутака и 200 најмањих. Осим тога, велика већина данашњих матрјошки производи се у Кини. У Русији се оне још праве у неким селима код Нижњег Новгорода. Тако да постоји велика шанса да на Арбату у центру Москве случајно купите матрјошку која је стигла из Кине. Зато проверите са продавцем.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“