Стари Руси су веровали да иза болести, неуспеха и природних катастрофа делују натприродне силе: демони, живи мртваци и други зли духови. Они лутају у прелазним световима између живих и мртвих. Граница између светова везивала се за неке физичке објекте, као што су праг, мост и раскршће путева или за временску одредницу као што су поноћ, подне и ноћ пуног месеца. А ако нисте желели да доспете у невољу, боље вам је било да заобилазите таква нечиста места и доба дана. Међутим, ако се ипак деси на налетите на неког злодуха, треба да знате и како да се извучете.
Кренимо од малих кућних шаљивџија. Ако вам се учини да се неко ноћу шета по вашој кухињи или вам куца на врата, можда вам се у кућу уселила барабашка. Тако су Руси називали различита бића, неку врсту кућних духова, који су живели са људима и забављали се тако што су их плашили. У неким случајевима барабашке су људима чак слале снове из подземног света. Веровало се да је од њих могао да вас спасе заштитник куће Домовој коме се требало обратити за помоћ у случају да барабашке претерају са несланим шалама.
Врста ситних демона који су насељавали кућу, бању (руску сауну), мочвару или шуму. Они су били не само превејани неваљалци, него и слуге моћнијих злих сила. У њихова најмања злодела спадало је цепање одеће или распаривање чарапа. Њихово име се никад није изговарало, јер бисте их тако позвали у свој дом. Анчутке су се плашиле гвожђа и соли, па их је требало дотакнути гвозденим предметом како бисте се спасли. Такође, неки су веровали да против њих делује ако им покажете шипак и додате уз то неку клетву.
„Немој будити лихо (зло), док је тихо.” Ова руска пословица крије застрашујући смисао. На руском реч „лихо” је синоним за несрећу, невољу. А људи су тако називали створење са једним оком, чија појава је најављивала смрт. Лихо се јављало онима који су лоше говорили о другима или чинили лоша дела.
За Русе је Лешиј био чувар шуме или шумски дух. Он је тај који заводи путнике погрешним путем како би се изгубили и заувек остали у његовој власти. Најстрашнија клетва било је послати некога код Лешија. Веровало се да је овај дух обично невидљив, али да ако пожели може да узме сваки облик. Како бисте умилостивили Лешија трабало је да му донесете поклон и нисте смели да нашкодите шуми.
Осим Лешија шуму су настањивале и Мавке, душе девојака које су заводиле људе у мочваре и јаруге. Оне су биле активне на врхунцу дана или ноћи, па је у то доба било боље избегавати кретање кроз шуму или непознатим стазама.
Руси су владара воденог царства обично приказивали као старца са рибљим репом и брадом умрљаном блатом. Он је у свој подводни свет одвлачио утопљенике, а Словени су веровали да не треба пливати после заласка сунца како вас не би ухватио Водјаној. Утопљенице су после смрти често постајале Русалке. Ове лепе девојке имале су само један циљ: да повећају број подводних живих мртваца намамљујући људе у воду.
То су били живи мртваци који нису умрли природном смрћу. Шта су они желели? Наравно, да вам пију крв и украду душу. Били су то заправо руски вампири. Против њих су се користили глогов колац и крст.
Древно биће које влада свим злим духовима. Како га је Николај Гогољ описао у причи под истим називом, Виј има очне капке који су тешки и сежу до земље, а својим поданицима говори „подигните ми капке, не видим”. Према предању, његов поглед убија. А све природне катастрофе су његово дело. Веровало се да се од њега може спасти само снажан и праведан човек.
То је огромни троглави змај који бљује ватру, а ако му одсечете једну главу, друга му одмах израсте на том месту. Он је чувао Калинов мост, границу између света живих и мртвих. О њему су постојале различите приче. Отимао је девојке, палио села и могао да лети.
Многи су веровали да поседује људски глас и да је човек могао са њим да разговара. А ако би му се допало шта говорите, оставио би вас у животу.
Стара вештица која живи у колиби на кокошјим ногама, а лети у ступи замећући траг метлом. Била је популаран лик руских бајки. Богатири су долазили код ње тражећи пут, а она је хтела да их поједе.
Уопштено говорећи, Баба Јага је била водич из света живих до света мртвих. Једна нога јој је била само од кости како би се кретала између светова. У руским бајкама путовање у подземни свет такође је значило и преображај. Кад сретне Баба Јагу, богатир изводи одређене ритуале (умива се, једе њену храну, одговара на тешка питања) како би њену колибу напустио као нови човек.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
