Детективске и трилер серије ретко када бивају без руских шпијуна. Међутим, писац и сценариста, као и бивши официр Централне обавештајне службе Џо Вајсберг смислио је нешто необично за ту причу. Тако су официри КГБ-а из осамдесетих година прошлог века постали пристојна породица Џенингс из предграђа Вашингтона. У живот обичне америчке породице која подиже двоје деце и ни по чему се не издваја, они су успели да убаце шпијунажу, засад доста добро.
Током шест сезона приказивања, серија која је добила све похвале како критике, тако и публике, подједнако и у Русији и у Америци, доживела је мноштво измена, али је само једна ствар остала недирнута. Обе стране у Хладном рату приказане су без претеривања и у приличном складу са стварношћу. Нису без разлога „Американци“ настајали на таласу широко разматране теме размене ухапшених шпијуна између Русије и Сједињених Држава.
Серија са Џејмсом Нортоном у главној улози у почетку кокетира са публиком путем кавијара, вотке и криминалаца који имају имена бизнисмена познатих са Форбсових листа, међутим полако се претвара у сложену криминалистичку сагу, у којој се удео уметничких слобода складно коегзистира са геополитичком реалношћу.
Радња серије фокусирана је на породицу одбеглог руског олигарха Дмитрија Годмана (улога је поверена руској филмској звезди Алексеју Серебрјакову по позиву), истински носталгичног за отаџбином, забринутог због деце која су скоро заборавила руски језик, затеченог у вртлогу криминалних догађаја који су захватили Велику Британију, Израел, Чешку, Индију, и наравно, Русију. Москва која се може видети у серији стварно је сликана у руској престоници. У другој сезони њени творци најавили су више сцена снимљених у Русији.
Трећа сезона популарног носталгичног пројекта браће Дафер фановима је донела „руски траг“ без кога не би могла да прође прича о мистериозним осамдесетим годинама прошлог века. Осим карактерисичних за то доба карикатуралних руских јунака (сетимо се рецимо Црвеног усијања са Арнолдом Шварценегером) у серији се на изненађење појавио у сваком погледу позитиван Рус. И можда једини у америчкој кинематографији.
Био је то научник Алексеј који помаже главним јунацима Хоперу и Бахерсу да схвате шта су Руси заборавили у маленом граду у Индијани. Наравно уз помоћ преводилаца. Научника је одиграо глумац Алек Утгоф који је одрастао у Русији и Украјини, да би се потом преселио у Велику Британију где је и градио каријеру. Творци Чуднијих ствари нису се ту зауставили и тизером већ интригирају публику четврте сезоне серије у којој ће, чини се, бити доста „Русије мајчице“.
Аутор култне серије Људи са Менхетна Метјуа Вајнер толико се удубио у проучавање руске историје да је одлучио да посвети целу мини серију царској породици Романов. Тачније њиховим савременим потомцима. Свака епизода пројекта представља посебан филм о судбини историје, породичним тајнама, проклетствима и митовима у које су људи спремни да поверују, ако им одговара. Епизоде су повезане чињеницом да говоре о носиоцима гена царске породице који данас живе у разним земљама, али се повремено састају на скупу Романових који је у духу застрашујућег лажног стереотипа приказан у другој епизоди.
Међутим на руску стварност доста наликује седма епизода у којој амерички пар долази у Владивосток да усвоји дете из дома. Без обзира на то што је цео «руски» део сниман у Румунији овде је потпуно реално приказана руска провинција двехиљадитих, строга погранична контрола, не баш насмејани људи, оскудна хотелска свакодневица, па чак и руски суд. Осим тога скоро сви глумци говоре на руском са минималним акцентом.
Творци једног од најбољих телевизијских пројеката прошле године нису само разумљиво испричали историју чернобиљске катастрофе и дочарали трагедију људи који су постали случајни таоци хаварије која се рефлектовала на судбину читавог света. Они су отишли корак даље, посветивши дужну пажњу свим оним појединостима које су чиниле окосницу совјетске свакодневице.
Почевши од тепиха и покућства обичних становника Припјата до масивних столова у кабинетима високих совјетских функционера и партијских радника. Могуће да је томе кумовала чињеница да је креативни продуцент Крејг Мејзин заједно са редитељем Јоханом Ренком пажљиво проучио архивске материјале и читао Чернобилску молитву Светлане Алексијевич.
Снимање је обављено у Литванији и Украјини, па су туристечке туре у Припјат (по распаду СССР територија Украјине) после емитовања серије постале изузетно популарне. Иако су у главним улогама били страни глумци који нису били у контакту са совјетским режимом они су успели су дочарају како унутрашње борбе, тако и ситуације у којима су се сукобљавали дужност и част, партијске директиве и људски животи.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
