Како су у Другом светском рату скриване збирке и евакуисане уметнине из чувених руских музеја

Getty Images
Музејски радници по цену живота спашавали и склањали уметничка дела

У првим месецима Другог светског рата музејски радници у најкраћим могућим роковима паковали су и слали уметничка дела што даље од линије фронта. И поред тога многи вредни експонати морали су да остану у мезејима, а сачувани су захваљујући огромној личној храбрости и пожртвовању запослених.

Третјаковска галерија и Државни музеј ликовних уметности „А. С. Пушкин“

Са првим вестима о нападу Немачке на СССР 22. јуна 1941. године запослени у престоничкој Третјаковској галерији и Музеју ликовних уметности који носи име Пушкина у рекордном року од десет дана спаковали су и отпремили највредније уметничке предмете. Међутим, потешкоће су биле неминовне. 

Тако чувена слика Александра Иванова „Јављање Христа народу“ из Третјаковске галерије ни упакована није могла да стане ни у један железнички вагон. Директор галерије Александар Замошкин лично je премеравао вагоне и са железничарима договарао око најбоље солуције. Одлучено да се за превоз слике димензија 5.5 х 7.5 метра употребе две отворене платформе, а платно је уролано и обмотано цирадом.

Софија Голдштејн која је радила у галерији касније је причала како су млађахни ђаци стручних школа и црвеноармејци притекли у помоћ и кутије и слике из галерије пренели на железничку станицу

Једне ноћи средином јула специјални ешалон од 17 вагона тајно је кренуо у Новосибирск (3300 км од Москве). Тамо су у недовршеној згради Опере смештени експонати из Третјаковске галерије, Пушкиновог музеја и још неких престочничких музејских институција. Део збирки из Музеја ликовних уметности пребачен је у град Соликамск у Пермском региону (1500 км од Москве).

Експонати престоничких музеја одношени су до краја године. 1942. године зграда Третјаковске галерије оштећена је у ваздушним нападима.

Оштећена је и зграда Пушкиновог музеја, у октобру 1941. године ударни талас од бомби срушио је огроман стаклени кров музеја и избио прозоре. Оштећен је не само декор у неколико просторија, већ и чувене копије архитектонски чуда у пуној величини, као и скулптуре из музејских збирки које није било могуће изнети. 

Занимљиво је да је само недељу дана после капитулације Немачке Третјаковска галерија поново отворила врата за посетиоце, а Пушкинов музеј почео да ради у октобру 1946. године.

Историјски музеј и музеји Кремља

Историјски музеј на Црвеном тргу као и Кремљ могао је лако да буде мета ваздушних напада. Зато су његови бројни експонати, од шпаде војсковође Александра Суворова и златног писаћег прибора песника Александра Пушкина до кафтана Ивана Грозног и свечане хаљине Катарине Велике, морали одмах да буду евакуисани.

Отпремањем музејског блага руководио је археолог Александар Брјусов. Крајем 1941. године на отвореној баржи Волгом је у мали град Хвалинск (900 км од Москве) стигло више од 900 кутија са упакованим уметнинама. Међутим, линија фронта се ускоро приближила, почеле су борбе код Стаљинграда, и кутије су железницом послате у Кустанај (данас Казахстан, 2000 км од Москве).

Музеј је наставио да ради и у ратним годинама. Запослени су се досетили и направили копије највреднијих експоната како би у салама имало шта да се види.

Уметнички предмети су у Музеј враћени 1944. године. Сачувана је фотографија на којој се види колико су музејски радници били обрадовани.

У почетку је било планирано да се реликвије из ризница суседних кремаљских музеја сакрију у самој тврђави, њеним кулама и криптама храмова. Међутим Немци су се муњевито приближавали и командант Кремља Николај Спиридонов донео је одлуку да евакуише ризнице. Седамдесет пет одсто експоната Оружане палате однето је у Свердловск (данас Јекатеринбург, 1700 км од Москве) и смештено у зграду НКВД-а. У музеју су остале само велике Царске кочије. У кремаљским храмовима остао је велики број икона. Сам Кремљ практично је био «сакривен» од немачке авијације. Златне куполе обојене су тамним бојама, црвене звезде маскиране, а Цар звоно прекривено дрвеном настрешицом.

Кремаљски музеји отворени су пре завршетака рата, у априлу 1945. године. Први посетиоци били су војници кремаљског гарнизона који су помагали у евакуацији и повратку ствари на своје место.

Ермитаж

Музеји Лењинграда (данас Санкт Петербург) били су суочени са великим искушењима. Запослени и добровољци практично су спавали у салама Ермитажа како би успели да спакују што више експоната. Први ешалони са збиркама брзо су отишли, негде милион уметничких предмета отпремљено је у уралски град Свердловск.  Међутим, 8. септембра 1941. године почела је опсада Лењинграда, и наредни транспорт са ремек делима из Ермитажа није успео да изађе, уметнине су враћене у музеј и чуване у подрумима и на првом спрату музеја.

Директор музеја Јосиф Орбели и његови срадници ризиковали су своје животе како би заштитили зграду и преостале вредне артефакте. Подземне просторије Ермитажа постале су склониште, а неколико сарадника са породицама чак се ту и преселило. Они су дежурали дању и ноћу, хватали запаљиве бомбе, гасили пожаре, и упркос свим страхотама блокаде које су осетили на властитој кожи борили се за своје животе.

Сведок поменутих догађаја уметница Вера Миљутина присећајући се те страшне зиме у опседнутом граду каже да су сале музеја остављале невероватан утисак. Празни рамови, зидови прекривени ињем, под ногама шкрипа разбијених стакала и његов гласан ехо у огромним музејским просторијама.

Занимљиво је да је чак и за време опсаде Лењинграда организовано неколико посета музеју и књижевних вечери. И од толико слика и уметнина које су током рата евакуисане, из музејске збирке нестало је само једно платно Свети Себастијан Антониса ван Дајка које ни до дан-данас није пронађено.   

Руски музеј

Са зидова Руског музеја, главне ризнице националног сликарства и скулптуре у Петербуругу, скинуто је и припремљено за евакуацију више од 7,5 хиљада само сликарских радова. Међу њима преко 60 монументалних радова дужине од четири и више метара.  Да би се за зидова скинула тако велика платна, као што је Последњи дан Помпеје Карла Брјулова или Бакарна змија Фјодора Брунија, требало је ангажовати неколико десетина људи, каже директор Петар Балтун.

Огромна платна површине од 20 до 60 квадратних метара требало је не само скинути из рамова већ и врло пажљиво намотати на специјална вратила без иједног прегиба и најмањег оштећења боје. Нека вратила, пречникоа од 60 до 120 центиметара сваки, достизала су и до десет метара у дужину.

Прва партија радова евакуисана је у Горки (данас Нижњи Новгород, 1200 км од Петербурга), а друга у Перм (1800 км од Петербурга).

Балтун каже да су велике скулптуре биле посебна прича. Рецимо проблем је представљало само спуштање са другог спрата чувене „Ане Јоановне са малим Арапином“ Карла Растрелија да би била чувана под земљом. У парку испред Музеја ископана је дубока јама, у којој је смештена скулптура, пажљиво заштићена специјалним премазом и добро обмотана хидроизолационим материјалом. На месту на коме је сакривена засађена је густа цветна леја.

Петерхоф

Велелепни дворац и његови експонати доживели су, вероватно, најтужнију судбину. Око 14 хиљада уметничких предмета евакуисано је у Новосибирск и град Сарапул у Удмуртији (1900 км од Петербурга). Међутим, само део скулптура парковског ансамбла сакривен је на Теретној станици Московске железничке станице и у Исакијевском храму у Лењинграду (који је остао неоштећен у бомбардовању јер је служио као оријентир немачкој авијацији).

После одношења драгоцених експоната запослени у музеју покушавали су да сакрију и друге вредности, па су у парку закопавали преостале скулптуре и смештали бронзане статуе у тунел фонтане Велика каскада. Припремани су за бомбардовање и сами дворци, лепљени су прозори, сипан песак на подове од паркета, прилепљивани панои на зидовима одаја.

Међутим Петерхоф није само бомбардован већ се нашао директно на бојном пољу и био готово уништен. Од Великог дворца, тог руског Версаја, остале су само нагореле рушевине, фонтане су биле уништене, а велики број стабала у парку спаљен.  Више од 16 хиљада драгоцености бесповратно је изгубљено, а међу њима оригинална скулптура Самсона са постоља чувене фонтане.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“