Пре и после: Какви су данас дворци Санкт Петербурга које су порушили нацисти

Государственный музей-заповедник Петергоф/Legion media
Раскошне царске резиденције и простране паркове заузели су Немци и скоро их у потпуности уништили. Током дугог низа година стручњаци су их пажљиво реконструисали и данас поново можемо да се дивимо њиховој лепоти. 

Петерхоф

Царска резиденција Петерхоф је можда најфасцинантније место у околини Петербурга. Петар I је изградњу почео 1715. године са циљем да по лепоти и раскоши надмаши и сам Версај. Међутим, после Другог светског рата од Петерхофа је мало шта остало. 23. септембра 1941. године дворац су окупирали Немци. Совјетска армија је два месеца покушавала да га ослободи. Све до пробоја опсаде Лењинграда у јануару 1944. године Петерхоф је био изложен артиљеријској ватри.

Поглед на горњи парк, Велики дворац и фонтану „Велика каскада” 1944. године и данас

Највише је оштећен Велики дворац. Њега је погодио велики број граната и фактички је претворен у рушевину. Огромна оштећења претрпели су и величанствен дворски парк и фонтане. Скулптуре које нису евакуисане или сакривене уништене су у експлозијама. Немци су такође спалили огроман број дрвећа. Осим тога, пре повлачења читав простор су минирали.

Фонтана „Велика каскада” 1946. године и данас

Обнова паркова почела је већ на пролеће после опсаде Лењинграда. На лето 1945. године они су отворени за посетиоце. Међутим, за потпуну реконструкцију фонтана било је потребно више времена. Оне су отворене тек крајем 50-их. А једна од њих – Лавља каскада – поново је прорадила тек 2000. године.

Дворска црква Петерхофа

Царско село

Овај дворски комплекс јужно од Петербурга био је летња царска резиденција. Изградња је почела за време владавине Катарине I, жене Петра I, док је свој коначан барокни изглед дворац добио за време владавине цареве ћерке Јелисавете.

Дворац је страдао ништа мање од Петерхофа. Сарадница музеја Вера Лемус се присећала како су њене колеге наставиле да рестаурирају дворац и сакривају драгоцености, док су се пуцњи приближавали. 

Јекатеринински дворац

У септембру Немци су окупирали и ову резиденцију. Главни Јекатеринински дворац тешко је оштећен и био је мета гађања. Немци су приземље користили као гаражу. Уметничке предмете који су остали у дворцу су уништили, а део јединствене колекције однели са собом.

Велика дворана Јекатерининског дворца
Велика дворана Јекатерининског дворца
Арабескна дворана
Свечано степениште

Један од највећих културних губитака у Другом светском рату за Русију је Ћилибарска соба у Јекатерининском дворцу која је нестала без трага. Тек 2000-их у Русију су враћени мањи фрагменти собе, али већи део стручњаци су морали да реконструишу. Радови су завршени 2003. године.

Ћилибарска соба – пре рата и 80-их година

Прве дворане Јекатерининског дворца отворене су за посетиоце 1959. године. Али рестаурација двораца и помоћних објеката у Царском селу траје до данас. Простор испред Александровског дворца у Царском селу Немци су претворили у гробље.

Павловск

Павловски дворац 1944. године и данас Павловск је био подигнут крајем 18. века као летња резиденција императора Павла I. Налази се недалеко од Царског села и такође су га ка заузели Немци. Озбиљно су оштећени диван енглески парк и дворац Павла I. У повлачењу Немци су га спалили.

Прави херој била је директорка комплекса Ана Зеленова. Са својих 28 година она не само што је организовала евакуацију и сакривање драгоцености, него остала до самог краја спасавајући експонате. Дворац је напустила само дан пре него што су га Немци заузели. Морала је до Лењинграда да иде пешке, прешавши око 30 километара.

Престона дворана Већ неколико недеља после ослобођења Зеленова се вратила у рушевине Павловска. И мада градске власти нису веровали да је готово потпуно уништени дворац могуће обновити, она је одмах организовала рестаурацију.

Грчка дворана Египатски хол Павловск је био први дворски комплекс који је поптуно реконструисан већ 1977. године.

Гатчина

Северна фасада замка Ова резиденција јужно од Петербурга подигнута је средином 18. века за миљеника Катарине II Григорија Орлова, али после његове смрти царица је имање откупила и поклонила га свом сину – Павлу I. Овај и иначе мрачан замак после освајања нациста остављао је језив утисак.

Мермерна трпезарија

Совјетске власти су сматрале да би реконструкција огромног имања била прескуп подухват, па су колекцију из резиденције поделиле другим музејима. У музеју су урађене само поправке, обновљена су степеништа и кровови. Рељефи и оштећени зидни декоративни елементи покривени су  даскама. 

Камин у Белој дворани

У дворац је смештена војна школа, а затим научноистраживачки институт. Већ су хтели да га избришу са списка историјско-културне баштине, када је 1976. године кустос музеја Аделаида Јолкина успела да издејствује да се здање намени музеју и почела је рестаурација. 10 година касније неке дворане су већ повратиле изглед са краја 18. века.

Чесменска галерија (лево: Акварел из 1877. године, десно: стање из 2008. године)

Одлучено је да се галерија не реконструише у потпуности, него да се ту направи дворана сећања која ће сачувати стање дворца после разарања. На фотографији из 2019. године.

Међутим, рестаурација се одвијала веома споро и траје до данас. Још нису обновљене чак ни све просторије главног здања. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“