Зашто Руси прозоре украшавају изрезбареним оквирима?

Ако сте некад посетили руско село, сигурно сте приметили да су сви прозори традиционалних дрвених кућа обавезно украшени изрезбареним декоративним елементима који се на руском називају „наличники“. Толико су лепи да је од њих тешко одвојити очи! Али, не праве се само због лепоте.

Европска архитектура у руским условима

Украсни прозорски оквири имају две главне функције. Једна је чисто практична: они, наиме, треба да покрију отворе који остају између прозорског рама и зидова од брвана, како кроз прорезе не би дувао ветар. Друга је декоративна функција: треба да улепшају кућу и посебно истакну прозоре.

„Декоративни прозори на руским кућама првобитно се тумаче као елемент камене европске архитектуре који је стигао у Русији са доласком италијанских мајстора“, каже фотограф Иван Хафизов, оснивач виртуелног музеја Nalichnki.com. Од 2007. године он путује по Русији тражећи најзанимљивије примерке прозорских декорација. „Међу првим руским здањима са каменим украсима око прозора биле су Вазнесењска црква у Коломенску и Звоник Ивана Великог у Кремљу. Било је то почетком 16. века.“

Дрвени декоративни прозорски оквири појавили су се касније, негде од 17. века, заједно са масовнијом појавом стаклених прозора у Русији. Пре тога прозори су били веома мали и затварали су се резама како не би излазила топлота. Фактички, што је више било прозора на кући, то је њен власник био богатији. Почев од времена Петра Великог у Русији се развија производња стакла и постепено се у кућама, најпре имућне господе, а затим и сељака, појављују прозори у савременом смислу. Простор између рама и зида пунио се кудељом, а затим се све то покривало дрвеним оквирима.

Највероватније су сељаци прозорске украсе приметили на бољарским домовима, али пошто је камен био скуп материјал просто су орнаменте пренели у дрво, објашњава Иван. „Могли бисмо рећи да је то примена европске архитектуре на руске услове.“

Где се у Русији могу видети најлепши прозори?

У почетку су се прозори украшавали по италијанским канонима: са стране лучни забати, а у средини троугаони. А затим су свуда почели да праве исте форме. Италијанска традиција може се препознати само на кућама са прелаза из 19. у 20. век у граду Севску у Брјанској области.

На југу Русије су се осим украсних прозорских оквира правили и осликани или изрезбарени прозорски капци. Ова традиција се усталила због великог броја сунчаних дана.

Док се највеће мајсторство у резбарији среће у сибирским градовима и селима. „Сибир је наша Аљаска, регион богат златом, где су људи одлазили у потрази за зарадом“, објашњава он. „Они су себи могли да приуште мајсторе из Петербурга. Код њих су куће огромне, са прозорима који су двоструко већи од уобичајених, а декорације на оквирима су изузетно компликоване.“ Осим тога, у Сибиру је материјала било напретек. А за украсну резбарију најбоље је користити четинаре са пуно смоле.

У Сибиру и Нижњем Новгороду распрострањен је био рељефни дуборез, док се у другим регионима чешће среће прорезна резбарија када се даска у потпуности просеца и добија ефекат чипке. Много чипкасне резбарије сачувано је до данас у Бурјатији, Удмуртији, Чувашији, Татарстану, у подмосковским насељима Гуслици, Талдом и Кимри.

Шта представљају украси на прозорским оквирима?

Ако се добро загледате, можете у орнаментима препознати и цвеће, и завијутке, и звезде, и птице. Неки људи верују да су декоративни оквири заштита од урока, али Иван каже да се такво тумачење први пут спомиње тек 80-их година 20. века. Осим тога, у најразличитијим регионима у којима живе народи различитих вероисповести орнаменти су били веома слични. Мајстори дубореза и сами сматрају да је њихова функција чисто декоративна.

„Некада су оквире израђивале радионице које су преузимале орнаменте једна од друге и тако су се они ширили по земљи“, објашњава мајстор за столарију из Москве Александар Салтиков.

Орнаменти су се преносили с колена на колено, а талентовани мајстори су у најобичнијим стварима проналазили инспирацију: у везу, на тапетима, паковањима сапуна или маслаца. Јер они нису имали никакве часописе за архитектуру.

У совјетско доба појавили су се оквири са срповима, чекићима и портретима Стаљина. А данас свако прави како уме.

У селу Навашино у Нижегородској области Иван је пронашао кућу украшену оквирима са црквеном симболиком, а у Перму са знацима играћих карата.

„Ми данас комбинујемо најразличитије елементе и различите стилове, од модерне до класицизма“, каже Александар. „Данас су људи веома заинтересовани за стваралаштво. Код мене долазе на радионице резбарије људи који сами желе да обнове старе дрвене оквире или да за своју кућу направе нове, чак и ако им са практичне тачке гледишта то није потребно.“