3 руска филма на фестивалу у Венецији 2020. године

Филипп Юрьев/ТПО «Рок», 2020
Лирична прича о одрастању тинејџера на Чукотки, драма о посттрауматском синдрому и историјски филм о масакру мирних демонстраната на лето 1962. године. Укратко вам представљамо руске филмове који су се нашли у селекцији једне од најпрестижнијих филмских смотри.

77. МОСТРА биће први међу главним међународним филмским фестивалима који ће се од почетка пандемије одржати офлајн и то од 2. до 12. септембра. Русију представљају три филма: један у главном такмичарском програму, и још два у паралелном програму VeniceDays.

Драги другови!ˮ Андреја Кончаловског

Андреј Кончаловски је најпознатији учесник предстојеће МОСТРЕ и њен ветеран. У Венецији његови филмови су награђивани више пута. Почев од „Првог учитељаˮ 1966. године о патријархалном животу киргиског села, па све до „Рајаˮ из 2016. о Хитлеровим логорима смрти.

Овога пута миљеник европских фестивала учествује са филмом о масакру у совјетском Новочеркаску који се догодио на лето 1962. године. Тада су војници отворили ватру на мирне штрајкаче, који су тражили побољшање услова рада и повећање зарада у тим тешким годинама глади у Русији. Убијено је 26 људи, а рањено 87. Касније је седам иницијатора „побунеˮ осуђено на смрт стрељањем, а преко 100 особа је добило вишегодишње затворске казне. Све то се догодило за време Хрушчовљевог „отопљавањаˮ.

Моја генерација је искрено веровала у дестаљинизацију, искрено се радовала што Хрушчов руши култ личности и што Стаљина проглашава за тиранина. Мислили смо да почиње ново добаˮ, каже Кончаловски.

У центру историјске драме налази се лик младе комунисткиње (њу глуми Јулија Висоцка, супруга Кончаловског), руководилац индустријског сектора у градској власти. Она је обичан партијски радник, чију судбину је овај протест изменио из темеља. Према речима редитеља, ово је филм о томе како су овакве догађаје доживели људи као што је она, обични људи искрено посвећени идеји комунизма, „генерација мојих родитељаˮ, као и људи као што је сам редитељ, који траже историјску правду.

Јер после ове трагедије било је забрањено да се о њој говори. Преко хиљаду људи потписало је изјаву о поверљивости, а догађај је означен као државна тајна.

Конференцијаˮ Ивана И. Твердовског

Ово је већ четврти целовечерњи филм перспективног младог редитеља Ивана Твердовског Млађег. Његови претходни филмови обишли су главне руске фестивале и неколико европских и добили високе оцене. Нова драма „Конференцијаˮ најпре је приказана у руском павиљону Филмског фестивала у Кану 2019. године, а сада стиже у Венецију у оквиру паралелног програма.

Главна јунакиња филма је монахиња Наталија. Пре 17 година, 2002. године, она је заједно са мужем и двоје деце била на мјузиклу „Норд-Остˮ, на дан када су позоришни центар заузели терористи. Наталија се спасла, а њена породица није. После тога одлази у манастир, борећи се са осећањем кривице и психолошке трауме. Сада се враћа у свет како би одржала помен жртвама (догађај који се у документима назива „конференцијаˮ), али све време заправо покушава да се помири са сопственом прошлошћу.

Ловац на китовеˮ Филипа Јурјева

Јунак филма снимљеног на Чукотки под називом „Ловац на китовеˮ је 15-годишњи Љошка, у чијем селу се најзад појавио интернет. Момак се одмах заљубљује у ћутљиву девојку на видео-чету (из Америке) и себи поставља невероватан циљ: да сам пређе код ње на други континент преко узбурканих вода Беринговог мореуза.

Ова лирична прича о одрастању снимљена је у копродукцији са Белгијом и Пољском приликом експедиције на Чукотку. Московском редитељу Филипу Јурјеву ово је први дугометражни филм, иза којег је, ипак, стао велики филмски студио „Рокˮ (на његовом челу је признати руски редитељ Алексеј Учитељ, који се појављује и као продуцент филма). Још током снимања Јурјев је говорио да ће у филму бити много документарних кадрова, интегрисаних у радњу: „Неке делове смо снимали из квадрокоптера, на пример, лов на китове.ˮ Главне улоге такође су поверене натуршчицима, локалним становницима Чукотке.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“