Кадар из филма „Спутњик“
Јегор Абраменко/Филмска компанија «Водород»; Art Pictures Studio, 2020.
Продуценти су одлучили да нови Абраменков пројекат уобличе као компактан космички хорор филм. Као очигледни извори надахнућа су искоришћени филмови „Осми путник“ („Alien“) Ридлија Скота и „Створ“ („The Thing“) Џона Карпентера. Таква тактика је уродила плодом. Иако је у филм „Спутњик“ („Спутник“) уложено релативно мало новца (око 3 милиона долара), он је беспрекорно реализован као моћан филм страве и ужаса чија се радња практично све време одиграва у сумрак. Визуелни ефекти су занимљиви, али су још занимљивији јунаци, њихове тајне и узајамни односи.
Радња се одиграва 1983. године у совјетском научноистраживачком институту затвореног типа, негде у степама Казахстана. Сам институт је нешто између касарне и Гулага. Службеници института живе у заједничким радничким домовима, а у суседним баракама су робијаши којима је по сценарију припремљена незавидна судбина. И једне и друге чувају наоружани војници. Сви ти детаљи додатно појачавају хорор ефекат јер се неизвесности као традиционалном елементу жанра придружује и страх од свега што је својствено тоталитарној држави.
Група научника и војника на челу са злим пуковником Семирадовом (Фјодор Бондарчук) врши истраживања на космонауту Вешњакову (Петар Фјодоров) који се вратио из космоса. Његов колега је погинуо, а у Вешњакову живи монструм са друге планете, али космонаут није тога свестан. Војна лица, разумљиво, долазе у искушење да искористе космичког створа као оружје, али за почетак би ваљало пронаћи заједнички језик са њим. У ту сврху из Москве позивају лекара, Татјану Климову (Оксана Акињшина) којој су претходно ускратили учешће у истраживањима због својеглавости. Међутим, долазком Климове у Казахстан догађаји почињу да се развијају у потпуно неочекиваном правцу.
„Спутњик“ се придржава свих савремених трендова свога жанра. У центру пажње је снажан женски лик у контрасту са којим губе корак чак и прекаљени алфа мужјаци попут пуковника Семирадова. Са друге стране, жанр хорора није реализован банално, тј. нема паничне вриске и наглих изненађења. Тензија се ствара на интелигентнији начин и врло софистицирано. И сам монструм који се помаља из Вешњаковљевог грудног коша више служи као метафора за унутрашње демоне. Они су, наравно, погубни, али у одлучујућем тренутку од њих може бити и неке користи.
Будући да се радња дешава далеке 1983. године, за филм су направљене одговарајуће декорације, а јунацима су сашивени специјални костими. Главни циљ филма, међутим, није да веродостојно прикаже моду и стил онога доба, него да створи неку врсту ретро фантазије. Атмосферу „Спутњика“ чини мрачан простор тоталитарног ноара, где су ходници испуњени узнемиравајућом црвеном светлошћу, јунаци обитавају у малим собичцима снимљеним тако да изазивају напад клаустрофобије, а када се „радња“ пробија на отворени простор, испоставља се да је свуда унаоколо скоро беживотна пустиња која се простире до самог хоризонта. Толико обиље детаља ефикасно је само по себи, а у споју са другим елементима делује као остварење које неће бити још један у низу другоразредних филмова на излизану тему, него се приметно издваја из гомиле осталих филмова у овом жанру.
„Спутњик“ ће у више наврата зачудити гледаоца заокретом у радњи који није нимало тривијалан. Главни заокрет је мелодрамски, што није нимало типично за научнофантастичне хорор филмове. У другој половини филм више нагиње ка драми него ка хорору, и за тако нешто се вероватно морају припремити гледаоци који очекују финалну крваву битку. Са друге стране, присутна је прича о упорности и снази воље која ће обавезно бити награђена, што је свакоме блиско и разумљиво.
Премијере великих холивудских филмова одложене су за другу половину године због пандемије корона вируса, па су многобројни онлајн биоскопи покушали да надоместе ту празнину. Међутим, и поред обиља различитих садржаја ипак није било много заиста занимљивих остварења, посебно када је реч о дугометражним филмовима са изразито драматичном радњом. У таквој ситуацији западни критичари сагледавају „Спутњиков“ успех као резултат поменуте празнине, тј. недостатка квалитетних филмова у овом жанру.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
