Москва у првим годинама совјетске власти: Кроз објектив Наума Грановског (ФОТОГРАФИЈЕ)

Галерија Лимијер
Главни фотограф престоничке архитектуре Наум Грановски деценијама је правио снимке главног града. Ево његових најбољих фотографија из 1920-1930-их.

Данас се по фотографијама Наума Грановског може пратити развој главног града Русије и његове архитектуре од 1920-их све до 1980-их, тј. од грађевина које су почетком века финансирали успешни трговци до „стаљинског ампира“ и модернизма.

Наум Грановски. Сухаревски пијац и Сухарева кула током 1920-их.

Интензивно преуређивање Москве почело је 1918. године када јој је враћен статус главног града. Тада су из Петербурга у Москву пребачене и институције совјетске власти. Било је планирано да стара руска престоница постане центар земље Совјета и уједно главни град прве социјалистичке државе на свету.

Током 1920-их је почело интензивно преуређивање града и ново планирање. Почели су да ничу прве дворане и домови културе, као и зграде новинских редакција. Али на фотографијама Наума Грановског из тог периода нема градилишта и скоро да нема нове архитектуре, тако да се може видети како је град изгледао у царском периоду.

Наум Грановски. Каланчовски трг, 1929.

„Он жури да овековечи стару Москву која нестаје. Кад се посматрају ове фотографије стиче се утисак да Грановски слика типичне призоре са којима ће се поредити свако касније стање“, каже Јелизавета Лихачова, директорка Државног музеја архитектуре „А. В. Шчусев“.

Наум Грановски. Храм Христа Спаситеља, подигнут поводом победе у Отаџбинском рату 1812. године. 1927.

Грановски је током 1920-их био млади дописник „Фотохронике“ у агенцији ТАСС. На почетку каријере он тек испробава различите фотографске методе. У његовом архиву се могу наћи радови у стилу конструктивизма.

Наум Грановски. Шуховска кула, 1929.

Током 1930-их архитектура постаје део политике. Нова здања, улице и тргови треба да постану видљиво оваплоћење успеха младе совјетске државе. Сада Грановски већ намерно прати процес изградње нове Москве.

Наум Грановски. Зграда издавачке куће „Правда“, 1934.

Слава Наума Грановског као „московског хроничара“ почиње 1934. године, док је радио као фотограф у издавачкој кући „Изогиз“ где је један од приоритета било фотографисање архитектуре земље која „расте и цвета“.

Наум Грановски. Велики камени мост, крај 1930-их.

Постепено се крајем 1930-их формирају препознатљиве црте градских фотографија Наума Грановског: добро проверена композиција, дубинска перспектива улице и висока линија хоризонта.

Наум Грановски. Москворецки мост и Московски кремљ, 1939.

Град постаје једно огромно градилиште. Проширује се Улица Горког (данас Тверска), појављују се здања хотела „Москва“, Лењинове библиотеке, Зграде на кеју. На месту старих четврти Охотниј Рјад, Китај-город и Зарјадје појављују се нови тргови и улице.

Наум Грановски. Мањежни трг и хотел „Москва“ током 1930-их.

У току је велика изградња московског метроа. Врхунац читавог овог процеса биће усвајање Генералног плана реконструкције Москве 1935. године. Тај план ће уз одређене корекције важити до почетка 1970-их. У Москви настаје период Великог стила који ће касније бити назван „Стаљиновим“.

Наум Грановски. Хол на улазу у станицу метроа „Динамо“ током 1930-их.

„Када се посматра пројектантска графика коју су совјетске архитекте истакле на разматрање, стиче се чудан утисак да су ова велелепна здања намењена неком другом граду. Она су огромна и оптерећујућа. Аутомобили и људи, па чак и авиони у поређењу са тим џиновским грађевинама делују као играчке“, написала је Јелизавета Лихачова уз монографију „Наум Грановски 1920-1980“. По њеним речима, та архитектура не говори о човеку и није намењена човеку. Она сведочи о величанствености и моћи државе.

Наум Грановски. Бољшој театар током 1930-их.

Али на фотографијама Грановског није само „тоталитарна архитектура“. Он слика и град, прати његов развој и изглед који се мења. Опет и опет се приказују једни исти тргови и исте улице.

Наум Грановски. Изложба достигнућа народне привреде, Павиљон централних области Руске совјетске федеративне социјалистичке републике, 1939.

Најважније је, међутим, то што Грановски фотографише Московљане. По речима Јелизавете Лихачове, долази до необичне метаморфозе: „Оно што у графици изгледа као да оптерећује, у граду се доживљава природно. Грановски подешава Велики стил тако да буде пријемчив за човека“.

Ретроспекитва „Москва Наума Грановског 1920-1980“ поводом 110. годишњице ауторовог рођења приређена је до 31. октобра 2020. године у Центру за фотографије „браћа Лимијер“ уз подршку фонда Sill Art.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“