Како су мачке из Сибира спасле чувени музеј „Ермитажˮ у Санкт Петербургу

Ермитаж; Russia Beyond
Како су ови четвороножни љубимци заслужили споменик у центру Тјумења? Ово је прича о једном подвигу.

У самом центру Тјумењу налази се сквер који носи име по сибирским мачкама. У њему је и неколико скулптура ових лепих животиња. Ту су мама мачка са три мачета, млади несташни мачори, као и одрасла мачка на самом врху споменика која озбиљним погледом прати пролазнике. Овај сквер и ови споменици посвећени су трагичним догађајима везаним за опсаду Лењинграда. Јер сибирским мачкама, између осталог, можемо бити захвални зато што је тада сачувано благо највећег руског музеја.

Тјумењ

Ермитаж без заштите

У највећем и најпознатијем музеју мачке су се биле у званичној служби још од времена царице Јелисавете Петровне. 1745. године она је потписала указ о томе да се из Казања ради лова на глодаре донесе тридесет највећих мачака. Мачке из ових крајева се, наиме, сматрају се за одличне ловце. Оне су чувале галерије слика и подруме (а у Ермитажу се они протежу скоро 20 километара) од пацова и мишева и за време Наполеона, и током Октобарске револуције, и за време совјетске власти. Занимљиво је да су се против пацова повремено користила и хемијска средства, али она нису могла да реше проблем. И само су мачке дале резултате.

Ермитаж током рата

1941. године драгоцени експонати из Ермитажа су пребачени на Урал, а у подрумима су направљена склоништа од бомбардовања. За време блокаде Лењинграда (септембар 1941- јануар 1944) у Другом светском рату град је остао без мачака (оне су умирале од глади или су постајала храна), па су хорде пацова испуниле подруме старих кућа. Пацови су гризли намештај, зидове, каблове, доносили опасне болести. Нису заобишли ни музеје, у чијим подрумима је и даље било доста уметничких дела. Она су се нашла у опасности. 

Лењинград

Мачке стижу у помоћ

За ову невољу сазнали су становници других региона СССР-а и одлучили да помогну граду. Прве мачке донете су из Јарославља 1943. године, када је почео пробој блокаде, преломни тренутак у борби за ослобођење града. Сиве јарославске мачке сматране су за добре ловце и за њима је владала велика потражња. И то упркос томе што је једно маче коштало 10 пута више од векне дефицитарног хлеба. И ипак мачака није било довољно.

Један од највећих „сабирних центараˮ био је Тјумењ. Становници неколико сибирских градова слали су своје домаће мачке да штите Ермитаж. Сибирским возом у Лењинград је стигло пет хиљада мачака из Тјумења, Омска и Иркутска. Можете ли да замислите шта су све оне преживеле током неколико дана у возу?

Овог пута сви пацови су уништени, а њихови потомци и данас службују у Ермитажу.

Споменик репатим херојима подигнут је и у Санкт Петербургу. У Малој Садовој улици можете видети мачка Јелисеја и мачку Василису изливене у бронзи.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“