Руска марама је упадљив и топао аксесоар који ће употпунити вашу одевну комбинацију, било да се одлучите за класичан стил, етно или бохо, а истаћи ће и вашу женственост уколико волите спортски стил. У Русију су мараме стигле са истока у 17. веку и постале веома популарне код девојака (пре тога су се носили ланени шалови, који су везивани преко капе).
Мараму је требало носити стално. Сматрало се да женску особу непокривене главе могу видети само чланови породице и најближи рођаци. Без мараме жене нису могле да иду на службу у цркву. Зими су мараме и шалови били добра заштита од мраза и ветра.
Павлопосадска марама
Legion MediaРуске мараме се по правилу израђују од природних материјала са додатком вуне или свиле и осликавају се сложеним шарама. Присутни су и дезени под називом „турски краставац“ и „турски грах“, цветни дезени и штампане шаре. Најпознатије руске мараме имају украсе карактеристичне за крај 18. века и производе се у Павловском Посаду у Московској области, а зимске плетене мараме од крзна израђују мајстори из Оренбурга.
Марама (огртач) из Оренбурга.
https://www.orenshal.ruУ различитим регионима Русије постојали су различити начини везивања мараме. Они су зависили и од тога да ли је жена била удата или не, као и од ситуације, тј. да ли се иде у цркву, на неку прославу, итд. Неки од ових начина и данас могу бити модерни.
Мараму какву има девојчица са омота чоколаде „Аљонка“ обично носе младе девојке. Овако је најбоље везати танку мараму у пролеће или јесен. Зими је у њој хладно, али је глава заштићена бар од ветра. Историчари сматрају да је овај начин дошао из Немачке, али је толико „русифициран“, да се сада третира као типично руски. У совјетско доба овако везана марама била је део униформе радница у фабрикама, колхозима и совхозима. Према пропису о безбедности коса је морала бити везана, а овакав чвор је уједно штитио врат од ветра. Уз тако везану мараму одлично се слажу фризуре са плетеницама.
Овај начин ношења је био популаран код градских жена још у 17. веку. Марамом се покрива глава, крајеви се не везују него се укрштају испод врата и пребацују иза леђа.
Раније су тако носиле мараму удате жене да би истакле своје брачно стање, а данас је то најпопуларнији начин ношења мараме зими у Русији уз крзнену или кожну бунду. Марама се ставља на главу, крајеви се укрсте, обмотају око врата, завежу и сакрију испод крагне.
Многе девојке на тај начин носе мараму преко обичне вунене капе да би им било топлије и да их не продува ветар.
Овако и девојке везују мараму када одлазе у цркву, али без везивања у чврсте чворове.
„Трговчева жена пије чај“, Борис Кустодијев.
Руски државни музеј, Санкт ПетербургСећате ли се слике „Трговчева жена пије чај“ Бориса Кустодијева?
Обратите пажњу како је ова руска лепотица везала мараму. Крајеви су везани у фини чвор и подигнути изнад чела. Сам чвор личи на латице цвета. Овако су носиле мараме жене трговаца, па се овај начин зове „трговачки“. Данас ће оваква марама употпунити стил спортског шика и „пин-ап“ стил, а може и да заштити главу од јаког сунца кад сте у природи.
Овај вид ношења мараме се сматра традиционалним за жене јужних региона Русије. Данас се тако носи марама у комбинацији са подигнутом и заглађеном фризуром.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу