Једно од најлепших племићких имања у Русији припадало је грофовској породици Шереметјев. Овај невероватни дворац подигнут је у XVIII веку, када је доживео и врхунац славе и раскоши. На територији дворског ансамбла налази се дрвени дворац, обичан и енглески парк, неколико дворишних објеката изграђених у различитим стиловима: Холандска, Италијанска и Швајцарска кућа, као и велика стаклена башка у којој се гајило ретко воће. Према легенди, гроф Шереметјев је одлучио да задиви Катарину II и зими јој је поклонио корпу бресака из своје стаклене баште, што је за XVIII век била изузетна егзотика.
Изузетно богата породица Шеремтјев поседовала је још један дворац, знатно ближи центру града. Ту су такође имали стаклене баште и гајили ретко дрвеће и друго биље. Осим тога, на територији имања се налази јединствена црква из XVII века у стилу руског „узорочјаˮ, за који је карактеристична сложеност облика, обиље детаља и живописна композиција. Ово имање је, ипак, најпознатије по свом позоришту за које је подигнут специјални дворац са сценом и гледалиштем. На његовој сцени је владала тајна љубавница Николаја Шереметјева Прасковја Жемчугова. Крајем XVIII века у Петербургу су већ постојала царска позоришта, али позориште Шереметјева је такође позивано да наступи пред царском породицом.
Грандиозан пројекат „подмосковског Царског селаˮ замислила је Катарина II. За његову изградњу издвојила је огромну суму новца, али царица је брзо изгубила интересовање за овај пројекат и само једном је боравила у Царицину. Дворски комплекс из XVIII века пројектовале су најважније архитекте те епохе: Василиј Баженов и Матвеј Казаков. Резултат је био за Русију редак пример псеудоготике. Дворац је, иначе, подигнут од црвене и беле цигле, што је требало да буде веза са Кремљом и Црвеним тргом. Био је то први дворски ансамбл таквих димензија ван престонице, Петербурга. Једна од његових главних специфичности је велик и живописан пејзажни парк.
Ово имање је припадало племићкој породици Строганов, а касније је као мираз прешло у власништво кнежевске породице Голицин. Ово место су у различито доба посетили многи цареви од Петра I до Александра II. Реликвија и светиња овог места био је препис јерусалимске иконе Влахернске Богородице, којој је била посвећена дрвена, а затим камена црква у стилу класицизма. У XVIII веку, када је припадало Голицинима, имање је проширено, а дворац реконструисан. Нажалост, све лепоте овог места нису опстале до данас. Дворац је сагорео кратко време пре Октобарске револуције. Међутим, неколико дворишних кућа је сачувано, као и стаклена башта и изванредна коњушница са пратећим објектима. Осим тога, имање има велики парк са системом језера и живописним мостовима.
Ово имање је променило много власника. Били су то једно време и Шереметјеви и Голицини, али и Јусупови, још једна од најстаријих и најбогатијих руских племићких породица. Дворски ансамбл је настао крајем XVIII и почетком XIX века и веома подсећа на раскошне петербуршке летње царске резиденције. Архитектонски ансамбл поседује парк са огромним бројем скулптура, неколико двораца, сопствено позориште, па чак и породични храм-гробницу Јусупових са колонадом. Живописан предао употпуњује поглед на реку Москву.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
