Где је настајала најбоља руска књижевност: Водич кроз најживописнија имања руских писаца

Владимир Чертков/Государственный музей Л. Н. Толстого
У Русији се гаји изузетно поштовање према писцима и на сваком месту њиховог становања оснивају се музеји.

Михајловскоје – имање Александра Пушкина

„Пушкинскије Гориˮ је читав  музејско-пејзажни комплекс у Псковској области Русије који чине имања повезана са животом великог песника Александра Пушкина. Пушкин је овде био протеран због слободоумних стихова и ту је у континуитету провео две године, написавши огроман број песама, неколико великих поема и разрађујући сижее за будућа дела.

Ликови и пејзажи из романа у стиховима „Евгеније Оњегинˮ надахнути су овим крајем и Пушкиновим суседима које је често посећивао. У парку имања Трогорскоје срео је Ану Керн, у коју се заљубио и посветио јој једну од најлепших љубавних песама „Ја памтим дивно магновење...ˮ.

Овде сазнајте више о „Пушкинским Горамаˮ

Јасна Пољана – имање Лава Толстоја

На овом имању у Тулској области Русије Лав Толстој се родио и провео већи део свог живота, око 60 година. Првобитно имање је припадало његовом деди по мајци кнезу Волконском, који је послужио као узор за лик старог кнеза Болконског у „Рату и мируˮ. Узгред, овај роман Толстој је написао управо овде, а његова жена Софија Андрејевна неколико пута га је руком преписала, уносећи у текст бесконачне исправке свог мужа. Овде је Толстој радио и на многим другим делима, укључујући „Ану Карењинуˮ.

У Јасној Пољани су формирани су и његови филозофски ставови. Живео је прилично аскетски, носио сељачку рубашку, сам косио траву, чак и у старости одлазио у вишечасовне шетње и научио да вози бицикл. Организовао је школу за сеоску децу. Овде су ради сусрета са Толстојем  долазили многи његови поштоваоци и млади писци. Ту се чува и огромна библиотека писца на различитим језицима. А ту је и његов гроб.

О Јасној Пољани више сазнајте овде.

Спаскоје-Лутовиново – имање Ивана Тургењева

Релативо недалеко од Јасне Пољане, у Орловској области, налази се имање песника Ивана Тургењева Спаскоје-Лутовиново. Туристима се често препоручује да га обиђу у једнодневном излету. Имање је, иначе, један пишчев предак добио од Ивана Грозног, а Тургењев је ту провео детињство.

Када је одрастао, Тургењев овде није живео стално, јер је много времена проводио у иностранству, али је веома волео да долази и трудио се да ту проведе топле летње месеце. Као и Толстој, отворио је школу за сеоску децу.

У Спаскоје-Лутовинову Тургењев је написао своје познате романе: „Руђинˮ, „Племићко гнездоˮ, „Уочиˮ, „Очеви и децаˮ. Радња многих од њих одиграва се управо на сеоским имањима, а израз „племићко гнездоˮ после његовог романа у руском језику је постао фразеологизам.

Мелихово – имање Антона Чехова

Чехов се често селио и много путовао, али у овом имању у Подмосковљу провео је седам година. Данас на једној од кућа на имању чак виси спомен-табла: „Овде је написан 'Галеб'ˮ. На овом месту написана је и драма „Ујка Вањаˮ, као и познате приповетке „Болничка соба бр.6ˮ, „Острво Сахалинˮ, „Кућа с мезаниномˮ, „Човек у футролиˮ, „Огроздˮ. Укупно преко 40 дела.

Осим што се бавио писањем, Чехов је у Мелихову примао и пацијенте. По образовању је био лекар и никада није престао да се бави овим послом. У једном од објеката на имању бесплатно је лечио локалне сељаке. Његови напори су допринели да се у околини искорени колера.

1899. године Чехов, оболео о туберкулозе, продао је имање и отишао да се опоравља на Криму.

Константиново – село Сергеја Јесењина

Ово није уобичајено имање једног писца, него мала сеоска кућа у Рјзањској области. Јесењин није био из племићке породице, био је песник из народа и у својим стиховима опевао најједноставније ствари: брезе, златна родна поља, руска пространства.

У његовим песмама описани су сви пејзажи који окружују ово место. Кроз прозор Јесењинове куће поглед се пружа на  живописну обалу реке Оке, широка поља и златне куполе цркве.

У Јесењиновом селу налази се и имање богатог трговца Ивана Кулакова. У Константинову он је подигао школу за сеоску децу коју је похађао и Јесењин. 1911. године имање трговца је наследила његова ћерка Лидија Кашина. Јесењин ју је често посећивао и историчари претпостављају да су имали романтичну везу. Она је била узор за јунакињу Јесењинове поеме „Ана Снегинаˮ.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“