Где је настајала најбоља руска књижевност: Водич кроз најживописнија имања руских писаца

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram, који је удобнији и безбеднији од Facebook-a! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Михајловскоје – имање Александра Пушкина

„Пушкинскије Гориˮ је читав  музејско-пејзажни комплекс у Псковској области Русије који чине имања повезана са животом великог песника Александра Пушкина. Пушкин је овде био протеран због слободоумних стихова и ту је у континуитету провео две године, написавши огроман број песама, неколико великих поема и разрађујући сижее за будућа дела.

Ликови и пејзажи из романа у стиховима „Евгеније Оњегинˮ надахнути су овим крајем и Пушкиновим суседима које је често посећивао. У парку имања Трогорскоје срео је Ану Керн, у коју се заљубио и посветио јој једну од најлепших љубавних песама „Ја памтим дивно магновење...ˮ.

Овде сазнајте више о „Пушкинским Горамаˮ

Јасна Пољана – имање Лава Толстоја

На овом имању у Тулској области Русије Лав Толстој се родио и провео већи део свог живота, око 60 година. Првобитно имање је припадало његовом деди по мајци кнезу Волконском, који је послужио као узор за лик старог кнеза Болконског у „Рату и мируˮ. Узгред, овај роман Толстој је написао управо овде, а његова жена Софија Андрејевна неколико пута га је руком преписала, уносећи у текст бесконачне исправке свог мужа. Овде је Толстој радио и на многим другим делима, укључујући „Ану Карењинуˮ.

У Јасној Пољани су формирани су и његови филозофски ставови. Живео је прилично аскетски, носио сељачку рубашку, сам косио траву, чак и у старости одлазио у вишечасовне шетње и научио да вози бицикл. Организовао је школу за сеоску децу. Овде су ради сусрета са Толстојем  долазили многи његови поштоваоци и млади писци. Ту се чува и огромна библиотека писца на различитим језицима. А ту је и његов гроб.

О Јасној Пољани више сазнајте овде.

Спаскоје-Лутовиново – имање Ивана Тургењева

Релативо недалеко од Јасне Пољане, у Орловској области, налази се имање песника Ивана Тургењева Спаскоје-Лутовиново. Туристима се често препоручује да га обиђу у једнодневном излету. Имање је, иначе, један пишчев предак добио од Ивана Грозног, а Тургењев је ту провео детињство.

Када је одрастао, Тургењев овде није живео стално, јер је много времена проводио у иностранству, али је веома волео да долази и трудио се да ту проведе топле летње месеце. Као и Толстој, отворио је школу за сеоску децу.

У Спаскоје-Лутовинову Тургењев је написао своје познате романе: „Руђинˮ, „Племићко гнездоˮ, „Уочиˮ, „Очеви и децаˮ. Радња многих од њих одиграва се управо на сеоским имањима, а израз „племићко гнездоˮ после његовог романа у руском језику је постао фразеологизам.

Мелихово – имање Антона Чехова

Чехов се често селио и много путовао, али у овом имању у Подмосковљу провео је седам година. Данас на једној од кућа на имању чак виси спомен-табла: „Овде је написан 'Галеб'ˮ. На овом месту написана је и драма „Ујка Вањаˮ, као и познате приповетке „Болничка соба бр.6ˮ, „Острво Сахалинˮ, „Кућа с мезаниномˮ, „Човек у футролиˮ, „Огроздˮ. Укупно преко 40 дела.

Осим што се бавио писањем, Чехов је у Мелихову примао и пацијенте. По образовању је био лекар и никада није престао да се бави овим послом. У једном од објеката на имању бесплатно је лечио локалне сељаке. Његови напори су допринели да се у околини искорени колера.

1899. године Чехов, оболео о туберкулозе, продао је имање и отишао да се опоравља на Криму.

Константиново – село Сергеја Јесењина

Ово није уобичајено имање једног писца, него мала сеоска кућа у Рјзањској области. Јесењин није био из племићке породице, био је песник из народа и у својим стиховима опевао најједноставније ствари: брезе, златна родна поља, руска пространства.

У његовим песмама описани су сви пејзажи који окружују ово место. Кроз прозор Јесењинове куће поглед се пружа на  живописну обалу реке Оке, широка поља и златне куполе цркве.

У Јесењиновом селу налази се и имање богатог трговца Ивана Кулакова. У Константинову он је подигао школу за сеоску децу коју је похађао и Јесењин. 1911. године имање трговца је наследила његова ћерка Лидија Кашина. Јесењин ју је често посећивао и историчари претпостављају да су имали романтичну везу. Она је била узор за јунакињу Јесењинове поеме „Ана Снегинаˮ.