Зашто Руси доносе свеже цвеће на споменике?

Софья Сандурская/Moskva agency
Споменици писцима, научницима, песницима, као и многим другим историјским личностима у Русији увек су пуни свежег цвећа. Ко доноси то цвеће и зашто?

У центру Москве налази се споменик једном од најомиљенијих у народу руских песника Александру Пушкину. Иако се званично цвеће полаже само за државне празнике, букети црвеног цвећа и венци могу се видети током целе године. Реч је притом само о обичном градском споменику на тргу.

Ради се о томе да се у Русији свеже цвеће доноси и на споменике познатим песницима и музичарима и војна меморијална гробља. Одакле потиче таква традиција?

Свеже или вештачко?

Ритуал полагања свежег цвећа на гробове или меморијална гробља постоји у многим земљама, па Русија у том смислу није никакав изузетак. У хришћанској традицији свеже цвеће симболизује наду у вечни живот и живо сећање на људе. А вештачко цвеће може се видети само на оним гробовима на које се ретко долази, јер оно не захтева бригу.

Руси осим тога мртвима доносе паран број струкова цвећа који означавају крај живота. Одређену улогу игра и врста цвећа. Рецимо, младим девојкама доносе се љиљани светле боје, пријатељима хризантеме, трагично преминулима бордо руже, а војницима каранфили. крај гробова често се саде четинари, као што су борови, јеле и клеке.

Совјетска традиција

Полагање цвећа на градске споменике где нема гробова почело је тек у совјетско време. У градовима на празнике остављани су букети на споменик вођи револуције из 1917. године Владимира Лењина у знак захвалности за наду у светлу будућност. Такви споменици и дан-данас постоје готово у свим постсовјетским градовима.

После Великог отаџбинског рата у СССР-у никла су бројна меморијална гробља и установљена традиција полагања венаца и каранфила погинулим војницима који су бранили отаџбину.
Такви венци најчешће су направљени од црвеног или бордо цвећа које симболизује проливену крв. Розе или наранџасти цветови се у оваквим случајевима избегавају. Класична варијанта подразумева комбинацију црвених и белих каранфила.

Занимљиво је да је ова совјетска традиција доношења цвећа на градске споменике постала не само део државних празника него и званичних церемонија. Тако рецимо када руске градове посећују делегације из других земаља оне, такође, полажу цвеће на споменике.

Тако, рецимо, постоји обичај да младенци после венчања у општини, а пре одласка у ресторан полажу цвеће на војне споменике у свом граду.

Младенци крај споменика Петру и Февронији у Омску

У Москви се иде на Поклону гору на споменик Пушкину, у Александровски парк и на Арбат.

У руским регионима установљена је традиција да се осим војних меморијалних гробаља посећују споменици познатим становницима града или песницима и писцима који су ту живели. Та традиција сачувана је до наших дана.

Крај споменика Гагарину

Чак и на Кавказу.

Рамзан Кадиров крај споменика оцу

У регионима Русије где је већина становништва исламске вероисповести не само да није обичај да се на гробове носи цвеће, него ни да се подижу споменици. И поред тога, и на Кавказу, и у Татарстану и Башкирији на празнике се односи цвеће на споменике. Традиција потекла из совјетског времена сачувана је до наших дана, истиче старији научни сарадник Института за оријенталистику Руске академије наука Михаил Рошчин.

У совјетско време много тога се променило, будући да је ислам двадесетих година прошлог века био потиснут у други план. Тако се подизање споменика и полагање цвећа проширило и на северном Кавказу, наводи Рошчин.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“