У центру Москве налази се споменик једном од најомиљенијих у народу руских песника Александру Пушкину. Иако се званично цвеће полаже само за државне празнике, букети црвеног цвећа и венци могу се видети током целе године. Реч је притом само о обичном градском споменику на тргу.
Ради се о томе да се у Русији свеже цвеће доноси и на споменике познатим песницима и музичарима и војна меморијална гробља. Одакле потиче таква традиција?
Ритуал полагања свежег цвећа на гробове или меморијална гробља постоји у многим земљама, па Русија у том смислу није никакав изузетак. У хришћанској традицији свеже цвеће симболизује наду у вечни живот и живо сећање на људе. А вештачко цвеће може се видети само на оним гробовима на које се ретко долази, јер оно не захтева бригу.
Руси осим тога мртвима доносе паран број струкова цвећа који означавају крај живота. Одређену улогу игра и врста цвећа. Рецимо, младим девојкама доносе се љиљани светле боје, пријатељима хризантеме, трагично преминулима бордо руже, а војницима каранфили. крај гробова често се саде четинари, као што су борови, јеле и клеке.
Полагање цвећа на градске споменике где нема гробова почело је тек у совјетско време. У градовима на празнике остављани су букети на споменик вођи револуције из 1917. године Владимира Лењина у знак захвалности за наду у светлу будућност. Такви споменици и дан-данас постоје готово у свим постсовјетским градовима.
После Великог отаџбинског рата у СССР-у никла су бројна меморијална гробља и установљена традиција полагања венаца и каранфила погинулим војницима који су бранили отаџбину.
Такви венци најчешће су направљени од црвеног или бордо цвећа које симболизује проливену крв. Розе или наранџасти цветови се у оваквим случајевима избегавају. Класична варијанта подразумева комбинацију црвених и белих каранфила.
Занимљиво је да је ова совјетска традиција доношења цвећа на градске споменике постала не само део државних празника него и званичних церемонија. Тако рецимо када руске градове посећују делегације из других земаља оне, такође, полажу цвеће на споменике.
Тако, рецимо, постоји обичај да младенци после венчања у општини, а пре одласка у ресторан полажу цвеће на војне споменике у свом граду.
Младенци крај споменика Петру и Февронији у Омску
Павел Лисицын/SputnikУ Москви се иде на Поклону гору на споменик Пушкину, у Александровски парк и на Арбат.
У руским регионима установљена је традиција да се осим војних меморијалних гробаља посећују споменици познатим становницима града или песницима и писцима који су ту живели. Та традиција сачувана је до наших дана.
Крај споменика Гагарину
Александр Моклецов/SputnikЧак и на Кавказу.
Рамзан Кадиров крај споменика оцу
Саид Царнаев/SputnikУ регионима Русије где је већина становништва исламске вероисповести не само да није обичај да се на гробове носи цвеће, него ни да се подижу споменици. И поред тога, и на Кавказу, и у Татарстану и Башкирији на празнике се односи цвеће на споменике. Традиција потекла из совјетског времена сачувана је до наших дана, истиче старији научни сарадник Института за оријенталистику Руске академије наука Михаил Рошчин.
У совјетско време много тога се променило, будући да је ислам двадесетих година прошлог века био потиснут у други план. Тако се подизање споменика и полагање цвећа проширило и на северном Кавказу, наводи Рошчин.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу