На прелазу из 19. у 20. век руски уметници налазе инспирацију у руском фолклору и руској прошлости. Сликари и архитекте схватају јединственост и уметничку вредност староруских икона и грађевина. Они не само што почињу да користе староруске ликове и елементе у свом стваралаштву, него их преосмишљавају у савременом кључу. Тако је управо староруска уметност интензивно утицала на руску авангарду. Појави „рускогˮ стила у архитектури (који се такође назива неоруски или псеудоруски) допринело је укидање забране на изградњу кућа по слободним пројектима, као и одржавање неколико изложби у Москви, Петербургу и Паризу, на којима су представљени модели кућа и ентеријера са елементима староруске архитектуре. Касније су се у многим градовима Русије и иностранства појавиле грађевине и читави рејони саграђени по овим нацртима.
Овај стил представља стилизацију савремених грађевина у кључу староруске архитектуре словенских неимара, понекад и на гротескни начин. Најпознатија здања у руским стилу су ГУМ на Црвеном тргу, Јарославска и Казањска железничка станица и Историјски музеј на Мањежном тргу. Осим тога, у Москви је сачувано неколико уникатних вила које изгледају као из бајке!
Ова кућа, украшена разнобојним мозаицима, налази се у центру Москве, у Великој Никитској улици. До Октобарске револуције припадала је Ани Лопатиној, која се бавила испоруком плодова мора московским ресторанима. У овој кући налазили су се стан њених власника, станови за издавање, а у приземљу магацини и административне просторије.
Пројектовао ју је Александар Камински, зет Павла Третјакова, оснивача Третјаковске галерије, која је такође подигнута у „рускомˮ стилу. Камински је фасаду украсио орнаментима од малих разнобојних цигала и керамике, који подсећају на вез техником покрстице. Прозори су израђени у стилу бољарских палата.
Други спрат зграде подигнут је тек 20-их година 20. века, када је вила прешла у руке совјетске власти и постала стамбена зграда са заједничким становима. Данас се ту налази амбасада Бразила.
Ово мало здање на Пречистенском кеју подигнуто је по замисли колекционара Ивана Цветкова. Он је био велики љубитељ руске уметности и планирао је да у њега смести галерију слика. Зато је архитектонски пројекат поверио сликару Василију Васњецову (аутору слика „Три богатираˮ и „Аљонушкаˮ). Настала је кућа у канонском руском стилу како споља, тако и изнутра: кров-купола изнад исклесаних камених балкона, изрезбарени орнаменти на прозорским оквирима, собе са масивним лустерима у облику кандила и дрвеним клупама-сандуцима. Кроз прозор поглед се пружао на кондитерску фабрику „Красни октобарˮ (тадашња фабрика „Ејнемˮ)
1909. године Цветков је кућу и велику колекцију слика (1800 платна и скулптура) поклонио граду, задржавши право да станује у њој и да је реновира. После његове смрти у августу 1917. године зграда је у потпуности претворена у музеј и чак је неко време била филијала Третјаковске галерије, али је 30-их година њена колекција подељена регионалним музејима, а зграда је постала стамбена. За време рата ту се налазио штаб пука „Нормандија-Неманˮ, а данас се користи као резиденција за стране дипломате.
Бајковито здање на Пречистенском кеју једна је од најлепших грађевина у Москви. Наручио ју је саобраћајни инжењер Петар Перцов и поклонио својој жени Зинаиди. На идеју да подигне вилу у „рускомˮ стилу дошао је након што је једном приликом био у гостима код свог пријатеља Ивана Цветкова. У Цветковљевом комшилуку продавао се плац и Перцов је одлучио да ту подигне своју кућу за издавање. С обзиром да је инжењер и сам био љубитељ уметности, планирао је да у кући издаје станове уметницима за скроман новац. Кућу је пројектовао архитекта Сергеј Маљутин (аутор лутке бабушке), који је намерно направио прозоре различите величине и асиметричну фасаду. На мансарди су се налазиле радионице, а кућа је имала и лифтове, па чак и телефон. Стан власника заузимао је четири нивоа у посебном крилу и био стилизован као руска изба: ту се се налазиле пећи обложене керамичким плочицама, намештај је био изрезбарен од храстовине, а прозори израђени у техници витража. Кућа је заиста постала стециште стваралачких личности Москве, у подруму се налазио кабаре, а пролазници су се често заустављали поред ње дуго посматрајући детаље на фасади.
После Октобарске револуције кућа је, наравно, национализована. Ту су се уселили представници нове власти, међу којима и Лав Троцки. Већи део унутрашњег декора је уништен, али екстеријер је одлично очуван. Од 70-их година вила је под надлежношћу Министарства спољних послова.
Изградњу ове виле у Улици Велика Јакиманка наручио је Николај Игумнов, власник налазишта злата. Он је желео кућу која би подсећала на староруске палате. У изградњу је уложио милион рубаља, што је у то време био огроман новац (плац у центру Москве тада је коштао око 17 хиљада рубаља). Црвена цигла од које је здање начињено донета је из Холандије. Сваки елемент фасаде (прозори, врата, балкони) богато је украшен. Мозаик, који краси вилу, приказује бајковите птице, цвеће и биље. Кров је урађен у различитим облицима.
1901. године предузетник је отпутовао у Абхазију и више се није вратио у Москву, а после Револуције добровољно је предао свој посед совјетској власти. Данас се ту налази резиденција амбасадора Француске.
Огромно здање у Малој Грузинској улици припадало је трговцу и мецени Петру Шчукину, колекционару староруских уметничких предмета. За своју колекцију је одлучио да сагради посебно здање у модерном „рускомˮ стилу. Основу зграде чини староруска палата са широким тремом, украшена балконом (умањена копија балкона палате Романових у Улици Варварка) и шиљатим крововима. Изнутра су дворане са високим сводовима, осликаним биљним орнаментима. Неколико година касније поред ове зграде подигнута је још једна, такође у псеудоруском стилу, али већа. Касније су оне повезане подземним пролазом.
1905. године Шчукин је зграду поклонио Историјском музеју, али је до смрти остао чувар колекције, па чак и водич кроз музејску поставку. У совјетско доба здање није изгубило своју намену. Ту су излагани експонати из различитих градских музеја. Данас се овде налази Биолошки музеј „Тимирјазевˮ.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
