Oд четрдесетих до деведесетих година прошлог века: СССР у објективу легендарног фотографа

Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ
У свом дугом професионалном веку класик совјетске фотографије Всеволод Тарасевич сведочио је о свим аспектима совјетског живота, страхотама рата, радостима мирнодопског живота, новим занимањима, деци, великим градилиштима и још много тога.
Всеволод Тарасевич на снимању
Всеволод Тарасевич на снимању

Готово да је незамислив сегмент совјетског живота који је остао незабележен у стваралаштву Всеволода Тарасевича  (1919—1998). Снимао је најразличитије делове земље и био опчињен лицима обичних људи, од рудара до колхозника. Фотографије су пре свега одражавале оно што је совјетска пропаганда желела да види у новинама и ништа мање сведочиле о стварном животу.    

Други светски рат

Када је имао једва двадесет година као дописник новинске агенција Тасс нашао се на првој борбеној линији у Другом светском рату. Сликао је ровове и борбе на фронту са поражавајуће речитим емоцијама. Међу најпознатијима из тог времена налазе се фотографије Лењинграда под блокадом, направљене како је и сам  говорио старинском „лајком“. Иако због цензуре истинске страхоте рата и блокаде нису објављиване, он ипак није пропуштао да забележи оно што се у граду стварно догађало. Тарасевич је био један од првих који је снимио царске палате надомак Лењинграда које су Немци порушили.

Војници на Лењинградском фронту у рововима уочи офанзиве, 1. септембар 1941. године
Девојка пакује делове пројектила у лењинградској фабрици, 1942. године
Припадници дивизије пуковника Шчеглова у борби на ободу Гатчине, Лењинградска област, јануар 1944. године
Становници Лењинграда под блокадом чисте  Литејни проспект од снега, 1942. године
Становници Лењинграда под блокадом узимају воду из оштећеног водовода у залеђеној улици, јануар 1942. године
„Рат је стигао у Лењинград“. Погођена улица Достојевског, 1941. године
„Пут живота“. Запрега са житом на Ладошкој рути. Лењинградска област, децембар, 1941. године.

Мирне послератне године

Фотографије снимљене после рата представљале су контраст радовима насталим у рату. Осмеси, весели пионири, свакодневне радости мирнодопског живота.

Пионир бубњар, 1950-те
Првомајска парада на Црвеном тргу, 1954. година
Комсомолка скијашица
Дечији писац Корнеј Чуковски са малим читаоцима, 1957. године

Понос СССР-а

Пратећи приоритете совјетске власти, Тарасевич је много путовао по земљи, снимајући људе најразличитијих занимања, колхознике, рударе, градитеље. Посебну репортажу посветио је геолозима, једном од најмодернијих и најпрестижнијих послератних занимања у СССР-у.   

Колхозница Жења Александрова током жетве

Варилац Молдован на градилишту Каховске хидроелектране
Комбајнерка, 1957. година
Просецање стазе на Алтају, крајем 1950-их, почетком1960-их
Жена у аутомобилу за кретање по свим врстама терена
Постављање Свесавезне индустријске изложбе у  Москви, 1950-те
Градња Каховске хидроелектране

„Mи правимо ракете и предњачимо на планети“

Шездесетих година Тарасевич је активно снимао рад инжењера и пројектантских бироа, фотографисао на универзитетима и у лабораторијама. 

Институт за високомолекуларна једињења Академије наука СССР-а

Постављање коморе са мехурићима „Мирабел“ у Институту за физику високих енергија у Протвину, Московска област, 1970-те

У кабинету за хемију

Из серије „Дуел”: физичар Всеволод Балашов

Рекламе

Колико је широк дијапазон креативног и професионалног интересовања Тарасевича најбоље говори поглед на његове рекламне фотографије.

Ревија модела женске одеће

Ревија модела женске одеће у Лењинграду, 1960-те

Призори из совјетског живота

Тарасевич је добио епитет главног романтика совјетске послератне фотографије. Захваљујући игри светлости и сенки, неочекиваним угловима и композицији, ствара  се утисак присутности.

Туристи у старом граду Владимир, 200 километара од Москве

Чекаоница на аеродрому Внуково

Невски проспект у Лењинграду

„Пријатељство народа”. Студенти у Москви

Перестројка и нека друга држава

Познати фотограф закачио је и перестројку и распад СССР-а. И мада је у његов објектив доспела потпуно другачија земља, његово интересовање ишло је поново од компликоване технике до призора из градског живота.  

Кировска фабрика, 1986. година

Младенци, 1995. година
На станици, 1995. година
Летња  башта, 1995. година

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“