5 руских мецена који су утицали на светску културу

Дмитриј Мељников; Анри Матис/Ермитаж
Не може се ни замислити како би се руска уметност развијала да није било ових веома богатих и невероватно великодушних предузетника који су је свесрдно подржавали. Али, и неки западни уметници могу им бити захвални.

1. Павел Третјаков (1832-1898)

Име Павла Третјакова овековечено је у називу галерије коју је сам пројектовао и саградио од својих средстава 1881. године. То је, наравно, чувена Третјаковска галерија у Москви. Колекција овог мецене коју је завештао престоници садржала је преко хиљаду слика. Прва дела набавио је кад му је било нешто преко 20 година.

Третјаков је имао урођен смисао за бизнис. Потиче, наиме, из породице старих трговаца. Заједно са млађим братом Сергејем (такође колекционаром и меценом) почео је свој успешан посао. Најпре су отворили продавницу тканина из Русије и иностранства, а касније подизали фабрике за производњу памучних тканина.

Третјаков је откупљивао слике највећих руских сликара: Алексеја Саврасова, Ивана Ајвазовског, Михаила Клодта, Василија Перова, Иље Рјепина. Колекционар је посебно ценио руску тематику, укључујући историјске слике.

Третјакови су интензивно подржавали „передвижникеˮ, руске сликаре који су „ишли у народˮ, борећи се против доминације академизма. Млађи брат Сергеј такође је поседовао велику колекцију: слике Василија Верешчагина, Александра Иванова, Архипа Куинџија, Василија Пеленова. Све оне су данас бисери Третјаковске галерије.

2. Сергеј Шчукин (1854-1936)

Вративши се са школовања у Немачкој, младић из старе московске трговачке породице староверника Сергеј Шчукин преузео је руковођење над робном кућом свог оца под називом „И.В. Шчукин са синовимаˮ.

Сергеј је имао много браће и сви су се бавили колекционарством. Неки су сакупљали предмете из руске старине, а неки западноевропска уметничка дела. Међу богатим трговцима крајем XIX века то је био популаран хоби.

Сергеј је често путовао по Европи, посебно често је посећивао Париз, где се упознао са импресионизмом и почео да откупљује дела тада мало познатих сликара Пола Сезана и Анрија Матиса. Чак је од њих наручивао слике за своју вилу. Донео је кући прву слику Клода Монеа у Русији „Стене код Бел Илаˮ. Касније је Шчукин заволео и постимпресионизам и набављао дела Пола Гогена, Ван Гога и раног Пикаса. Ова уметност још увек није била схваћена и прихваћена у друштву, али руском предузетнику слике су се просто допадале. Данас кажу да је имао „одлично окоˮ. Шчукин је у једном писму охрабривао Матиса: „Публика је против Вас, али будућност је Ваша.ˮ

Мецена је све купљене слике сместио у својој вили и отворио је за посетиоце. Био је то практично један од првих приватних музеја западног савременог сликарства. После револуције 1917. године Шчукин је био принуђен да емигрира, његову колекцију су национализовали бољшевици и током времена је поделили највећим музејима у земљи: Ермитажу у Санкт Петербургу и Пушкинском музеју у Москви.

3. Сава Мамонтов (1841-1918)

Мамонтов је од оца наследио железничку компанију и почео интензивно да гради железничке пруге по земљи. Родитељи су Сави пружили изузетно образовање, говорио је неколико језика, од младих дана је заволео позориште, сликарство и књижевност.

1870. године Сава купује имање Абрамцево недалеко од Москве. Привукла га је историја овог места. Наиме, имање је некад припадало руском писцу Сергеју Аксакову и ту су га посећивали Николај Гогољ и Иван Тургењев.

Сава је у Абрамцеву, како би данас рекли, направио културни кластер са сликарским атељеима познат као „Абрамцевски сликарски кружокˮ. На његово имање радо су долазили руски сликари Василиј Поленов, Виктор Васњецов, Валентин Серов, Исак Левитан, Михаил Врубељ. Многи од њих још су били млади и фактички су се формирали као уметници у Абрамцеву. Тамо су стварали, израђивали бесконачне етиде, разрађивали руку, а такође насликали многе своје чувене слике. Између осталог, за чувену „Девојчицу са бресквамаˮ Серову је позирала Мамонтовљева нећака. 

Многе слике и скулптуре до данас су изложене у Абрамцевском музеју, али већина ремек-дела нашла је своје место у Третјаковској галерији, Руском музеју и Позоришном музеју „Бахрушинˮ.

4. Иван Морозов (1871-1921)

Као наследник једне од најбогатијих трговачких династија, Морозов се школовао у Швајцарској. И сам се бавио сликарством. Али није му било суђено да постане уметник. Отац је преминуо и Иван је морао да се врати кући и настави посао са предионицама памука. Морозов је био веома успешан у свом послу. Посебно много је зарадио за време Првог светског рата, испоручујући сукно за војне униформе.

Русија Морозову дугује велику колекцију француског модернизма. Био је страствени колекционар и на уметност је трошио огромне суме новца. Као ни Шчукин, није пропуштао ниједну велику изложбу у Европи. На крају је сакупио преко 250 дела Клода Монеа, Анрија Матиса, Пјера Огиста Реноара, Винсента ван Гога, Пабла Пикаса. Осим тога, Морозов је био љубитељ руског пејзажа и авангардног сликарства.

Бројним сликама украсио је своју вилу у Москви. Али, за разлику од Шчукина, колекцију није отворио за посетиоце. После револуције 1917. године његова колекција је национализована, у његовој кући је отворен музеј, а Морозов је постављен за заменика чувара колекције.

После Иванове смрти део његове колекције бољшевици су продали на Западу, укључујући ремек-дела Пола Сезана и Винсента ван Гога. Док је главни део колекције подељен музејима у Москви и Петербургу.

5. Алексеј Бахрушин (1865–1929)

Још једна потомак старе московске трговачке породице Алексеј Бахрушин био је страствени љубитељ позоришта и колекционар свега што је везано за ову уметност. То су били костими, плакати, скице сценографија и личне ствари глумаца. Осим тога, проналазио је и куповао старе музичке инструменте, ако и ретка издања драмских дела руских писаца и друге књижевне драгоцености. Савременици су се чак подсмевали његовој страсти, не придајући му посебан значај.

1894. године колекционар је одлучио да широкој публици покаже своју колекцију. Отада се рачуна да је почела историја највећег позоришног музеја на свету, који данас носи име свог оснивача.

Драгуљи колекције су слике позоришних сликара Александра Головина, Константина Коровина, сценске скице, цртежи позоришних костима Леона Бакста, Александра Бенуа, Александре Екстер, Наталије Гончарове и других уметника руске авангарде.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“