5 совјетских филмова који Други светски рат приказују из другачијег угла

Сергей Бондарчук/Мосфильм, 1975
Ратни филмови обично говоре о жестоким оружаним сукобима и смрти. Али Други светски рат је у Русији запамћен не само као најразорнији рат на руској земљи који је однео највише жртава, него и као догађај чије су последице у облику бола, патње и страдања у људским душама наставиле да живе још дуго након што је рат окончан.

Изазов за руске филмске ствараоце био је у томе да на великом екрану тему рата обраде из другачије перспективе, показујући истинску људску трагедију коју је рат изазвао.

Он је заправо у људским срцима оставио дубоку празнину, док су физичке повреде и емотивни бол били само врх леденог брега. Како би се ватром изборили против ватре људима је било потребно да гледајући ратни филм прођу кроз катарзу и исцеле своје рањене душе.  

Сачинили смо списак најбољих совјетских ратних филмова који су Други светски рат осветлили из другог угла, приказујући га кроз визуру јунака и издајника, очева и синова.

1.„Провера на путевима“ (1971) [Издајници или хероји]

Црно-бели филм „Провера на путевима“, ремек-дело Алексеја Германа, снимљен је 1971. године, а приказан тек 15 година касније из једног простог разлога. Радња овог неконвенционалног филма дешава се 1942. године за време нацистичке окупације у СССР-у. Он у центар пажње поставља совјетске војнике који су добровољно прешли на непријатељску страну.

Један од најбољих совјетских филмова о Великом отаџбинском рату бави се контроверзном темом која је некада била табу. Зато се, чим је погледао „Проверу на путевима“, Алексеј Романов, председник совјетског Државног комитета за кинематографију, побринуо да филмска трака остане на полици током много година, све до 1986. „Провера на путевима“ оцењена је као антипатриотски филм, а редитељ оптужен да не познаје реалан живот совјетских партизана.

Драма Алексеја Германа (заснована на роману његовог оца „Операција Срећна Нова година“) приказује главног јунака поручника Лазарева (игра га Владимир Замански), „издајника“ који је пребегао Немцима, али се касније предао совјетским партизанима како би искупио своју кривицу. Командант партизанског одреда Иван Локотков (игра га Ролан Биков) заиста жели да поверује покајнику. Зато му поверава немогућ задатак да Немцима украде воз препун намирница како би се нахранили изгладнели совјетски војници.

„Провера на путевима“ истражује људске вредности и моралне крајности, приказујући сасвим другачију слику обичних совјетских војника у рату. Он у шумама опустошеним ратом представља људе који нису ни издајници ни патриоте. Они су само људи подложни фаталним грешкама.

2. „Балада о војнику“ (1959) [Интимна људска драма]

Ова емотивна прича, коју је режирао Григориј Чухрај, није обичан ратни филм. Она се не може похвалити специјалним ефектима, епским сценама ратних окршаја или интригантним заплетом, већ нуди другачији приказ рата, бавећи се пре свега индивидуалном људском патњом.  

Ђаво је у детаљима, како се каже, а детаљи који избијају у први план у „Балади о војнику“ много говоре о суштини рата. Можете видети мрзовољан израз лица војника који је изгубио ногу и страхује да се врати жени; возове препуне расположених, али преморених војника; девојчице које су због рата остале сирочад. Једна обична људска прича, која се дешава 1942. године, пружа много више него што се на први поглед чини. Она сву дубину трагедије показује боље од епских ратних филмова.

Главни јунак, везиста Аљоша Скворцов, игром случаја уништи два немачка тенка. Као награду добија кратко одсуство. Аљоша одлази у родно село жарко желећи да види своју мајку. Млади војник на путу кући наилази на различите људе и чак се заљубљује пре него што стигне на одредиште. Затим последњи пут грли своју мајку. „Време је да идем назад“, каже. „Нећу да те пустим“, виче она, можда предосећајући да се њен син више никада неће вратити.

„Балада о војнику“ је добила признање од филмских критичара широм света, освојивши, између осталог, награду БАФТА за најбољи филм. Филм је такође номинован за Оскара у категорији „најбољи оригинални сценарио“.

3.„Иваново детињство“ (1962) [Визура детета]

Деликатно изведено и препуно нијанси, дебитантско остварење Андреја Тарковског је потресно и истовремено поетично дело, који тешке тренутке рата преплиће са сећањима на живот у миру.  

Филм прати дечака који је у рату изгубио мајку, сестру и оца. 12-годишњи Иван жељан освете (улогу тумачи Николај Бурљајев, будућа звезда „Андреја Рубљова“) буквално постаје дете рата када се добровољно прикључи групи партизана и ризикује живот како би извршио извиђачке задатке за совјетску војску. Снимљен црно-белом техником и прошаран сценама сна и сећања, филм „Иваново детињство“ приказује потресну страну Другог светског рата кроз очи детета. Иванови надреални снови, налик на неуслишене молитве, постају једина веза дечака и његове далеке, срећне прошлости.

Ремек-дело Тарковског освојило је Златног лава на Филмском фестивалу у Венецији и Златну капију на фестивалу у Сан Франциску. „Иваново детињство“ је дирнуло Ингмара Бергмана и Кшиштофа Кјешловског, док му је француски филозоф Жан Пол Сартр посветио есеј. Тарковски, напротив, није ценио овај свој филм, говорећи да му је „Иваново детињство“ драго само као његово „прво независно дело“.

4. „Обичан фашизам“ (1965) [Корен насиља]

Ово је први совјетски документарни филм у потпуности посвећен теми смрти, насиља и страдања. „Обичан фашизам“ је прва и најтемељнија хроника ужаса и истраживање порекла фашизма, а не класична прича о борби добра и зла.

Признати редитељ Михаил Ром изазвао је сензацију када је у свом документарном остварењу разоткрио тоталитарни систем Совјетског Савеза и злочине нацистичке Немачке, повлачећи паралелу између два велика зла.

У филму наратор је сам редитељ, а текст је написао заједно са Мајом Туровском и Јуријем Хањутином. За разлику од његових колега које су величале херојско ратно искуство СССР-а, Ром је одлучио да помери границе људског очајања својим дубоко узнемирујућим остварењем.

Овај документарац, препун језивих кадрова извучених из нацистичких као и из Хитлерове личне архиве, представља бескомпромисан поглед на насиље. У холокаусту је страдало шест милиона Јевреја, а Ром је употребио сва доступна визуелна и аудио средства како би истражио порекло ове нељудскости.

5.„Борили су се за Отаџбину“ (1975) [Цена победе]

Епско дело Сергеја Бондарчука издваја се не само по изванредном уметничком квалитету и визуелном стилу, него пре свега по својој језивој аутентичности.

Ово је истински ратни филм који поседује све елементе ратне тематике: крв, зној, емоције, па чак и псовке (што је пре тога било нечувено за совјетске филмове). Као и сваки велики филм, он отвара нове хоризонте. Заснован на истоименом роману добитника Нобелове награде за књижевност Михаила Шолохова, Бондарчуковљев филм приказује сложеност људске природе и једноставност пријатељства, горчину рата и снагу духа и хумора, неисцрпну жеђ за животом и страх од смрти. Ово је вероватно најпоштенији филм о Другом светском рату, начињен са тачке гледишта оних који су у њему учествовали.

Јули 1942. Исцрпљени совјетски војници воде жестоке борбе, подносећи велике губитке у предграђу Стаљинграда. Заплет се фокусира на обичне војнике, њихова пријатељства, љубав према отаџбини и цену победе.

Сергеј Бондарчук, човек који је такође створио чувену екранизацију „Рата и мира“, овај филм је снимио поводом обележавања 30-годишњице победе над нацизмом и већина глумаца који се у њему појављују (укључујући Јурија Никулина и Сергеја Бондарчука) некада су и сами били војници на фронту, што филму даје аутентичност која додатно потреса гледаоца.  

Совјетски Савез је у борби против нациста поднео највећу жртву. Победа је скупо плаћена. Најмање 27 милиона људи је страдало у рату. Међутим, од 1947. до 1964. године у Совјетском Савезу се није јавно говорило о цени и последицама Великог отаџбинског рата. Милиони људи нису доживели да дочекају победу. Они нису били ни свесни да је њихова смрт израз изванредне издржљивости, храбрости и снаге. Филм „Борили су се за отаџбину“ многима је помогао да боље схвате њихову велику жртву.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“