Како су се савремени ликовни уметници „поиграли“ са ликом Владимира Лењина

@1natashayudina / vladey
Вођа светског пролетаријата и лидер руске револуције Владимир Лењин по свему судећи непресушна је инспирација за уметнике.

„Незванични албум“, Ринат Волигамси (2005-2006)

Волигамси више од свих осталих митологизује вођин лик. Он је осмислио Лењинову занимљиву алтернативну биографију са братом близанцем Серјожом, са којим „диже револуцију“.

„Лењин хвата такси у Њујорку“, Комар и Меламид (1993)

Маjстори соц-арта Виталиj Комар и Александaр Меламид подсмевали су се совјетској идеолошкој уметности и њеном култу личности, шаблонским споменицима и хиперпродукцији пропаганде.

„Лењин кока-кола”, Александар Косолапов (1982)

Лењин је код још једног пионира соц-арта Косолапова прави херој поп-арта. За уметника је вођа бренд исто као за Ендија Ворхола лименка парадајз-чорбе Кемпбел.

„Последњи покретни споменик Лењину“, Владимир Козин, 2013.

Дирљиве санке са циглом, комадом бетона и малом бистом Лењина, својеврсни је опроштај од јунака прошлих времена.

„Лењин у теби и у мени, или Маузолеј: ритуални модел". Јуриј Шабељников и Јуриј Фесенко, 1998.

У јеку јавне дискусије о могућем одношењу Лењиновог тела из Маузолеја, Шабељников и Фесенко су одлучили да приреде уметничку акцију и поделе свима који то желе лични комадић вође. Наравно, од кекса и фила.

„Лењин и девојка“, Павел Пеперштејн, 2019.

Концептуални уметник Пеперштејн, како је сам објаснио, желео је да прикаже вођу утонулог у магични сан. Девојка је одмах названа Русијом.

„Лењин-паткица“, Мајана Насибулова, 2016.

Рад из циклуса уметнице „Лењин за душу“ у коме се јунак појављује у најнеочекиванијим приказима, од гумене патке до Џокера.

„Сусрет две скулптуре“ („Лењин и Ђакомети“), Леонид Соков, 1987.

Метафора судара два суштински различита уметничка система и света, социјалистичког реализма и модернизма.

„Лењин-тобоган“, Александар Кутовој (2015)

Кутовој воли трансформацију совјетског искуства и генерацијског сећања, често призивајући своје дечије успомене. „Лењин-тобоган“ представља и варијацију на тему стварања митова око фигуре револуционара, које је доживело процват у СССР-у, између осталог и у дечјим вртићима, али и слику опраштања са прошлошћу.

„Лењин у зимском руху“, Наташа Јудина, 2017.

Сибирка Јудина често користи клишее и етнографизме везане за Сибир, хладноћу, крзно, снег, хибернацију, бескрај и празнину. У ту уметничку стратегију сасвим се уклапа и иронични крзнени Лењин.

„Јама зјапи, мрак жалосни
Клати се сандук кристални
На ланцима између стубова,
Нема ничијих трагова
Само се ветра чује злокобни пој
У том сандуку је владар твој!“,
Ирина Дрозд, 2020

Петербуршка уметница Ирина Дрозд приказује Лењина у виду чудовишта са пипцима или са пуштеним коренима у кристалном сандуку и пише му песму. Још једна варијација на исконску тему неупокојеног вође и његовог места.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“