„Незванични албум“, Ринат Волигамси (2005-2006)
Волигамси више од свих осталих митологизује вођин лик. Он је осмислио Лењинову занимљиву алтернативну биографију са братом близанцем Серјожом, са којим „диже револуцију“.
„Лењин хвата такси у Њујорку“, Комар и Меламид (1993)
Маjстори соц-арта Виталиj Комар и Александaр Меламид подсмевали су се совјетској идеолошкој уметности и њеном култу личности, шаблонским споменицима и хиперпродукцији пропаганде.
„Лењин кока-кола”, Александар Косолапов (1982)
Лењин је код још једног пионира соц-арта Косолапова прави херој поп-арта. За уметника је вођа бренд исто као за Ендија Ворхола лименка парадајз-чорбе Кемпбел.
„Последњи покретни споменик Лењину“, Владимир Козин, 2013.
Дирљиве санке са циглом, комадом бетона и малом бистом Лењина, својеврсни је опроштај од јунака прошлих времена.
„Лењин у теби и у мени, или Маузолеј: ритуални модел". Јуриј Шабељников и Јуриј Фесенко, 1998.
У јеку јавне дискусије о могућем одношењу Лењиновог тела из Маузолеја, Шабељников и Фесенко су одлучили да приреде уметничку акцију и поделе свима који то желе лични комадић вође. Наравно, од кекса и фила.
„Лењин и девојка“, Павел Пеперштејн, 2019.
Концептуални уметник Пеперштејн, како је сам објаснио, желео је да прикаже вођу утонулог у магични сан. Девојка је одмах названа Русијом.
„Лењин-паткица“, Мајана Насибулова, 2016.
Рад из циклуса уметнице „Лењин за душу“ у коме се јунак појављује у најнеочекиванијим приказима, од гумене патке до Џокера.
„Сусрет две скулптуре“ („Лењин и Ђакомети“), Леонид Соков, 1987.
Метафора судара два суштински различита уметничка система и света, социјалистичког реализма и модернизма.
„Лењин-тобоган“, Александар Кутовој (2015)
Кутовој воли трансформацију совјетског искуства и генерацијског сећања, често призивајући своје дечије успомене. „Лењин-тобоган“ представља и варијацију на тему стварања митова око фигуре револуционара, које је доживело процват у СССР-у, између осталог и у дечјим вртићима, али и слику опраштања са прошлошћу.
„Лењин у зимском руху“, Наташа Јудина, 2017.
Сибирка Јудина често користи клишее и етнографизме везане за Сибир, хладноћу, крзно, снег, хибернацију, бескрај и празнину. У ту уметничку стратегију сасвим се уклапа и иронични крзнени Лењин.
„Јама зјапи, мрак жалосни
Клати се сандук кристални
На ланцима између стубова,
Нема ничијих трагова
Само се ветра чује злокобни пој
У том сандуку је владар твој!“,
Ирина Дрозд, 2020
Петербуршка уметница Ирина Дрозд приказује Лењина у виду чудовишта са пипцима или са пуштеним коренима у кристалном сандуку и пише му песму. Још једна варијација на исконску тему неупокојеног вође и његовог места.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
