- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
„Незванични албум“, Ринат Волигамси (2005-2006)
Ринат Волигамси
Волигамси више од свих осталих митологизује вођин лик. Он је осмислио Лењинову занимљиву алтернативну биографију са братом близанцем Серјожом, са којим „диже револуцију“.
„Лењин хвата такси у Њујорку“, Комар и Меламид (1993)
Комар и Меламид
Маjстори соц-арта Виталиj Комар и Александaр Меламид подсмевали су се совјетској идеолошкој уметности и њеном култу личности, шаблонским споменицима и хиперпродукцији пропаганде.
„Лењин кока-кола”, Александар Косолапов (1982)
Лењин је код још једног пионира соц-арта Косолапова прави херој поп-арта. За уметника је вођа бренд исто као за Ендија Ворхола лименка парадајз-чорбе Кемпбел.
„Последњи покретни споменик Лењину“, Владимир Козин, 2013.
Владимир Козин
Дирљиве санке са циглом, комадом бетона и малом бистом Лењина, својеврсни је опроштај од јунака прошлих времена.
„Лењин у теби и у мени, или Маузолеј: ритуални модел". Јуриј Шабељников и Јуриј Фесенко, 1998.
Юрий Шабельников и Юрий Фесенко (1998) / TASS
У јеку јавне дискусије о могућем одношењу Лењиновог тела из Маузолеја, Шабељников и Фесенко су одлучили да приреде уметничку акцију и поделе свима који то желе лични комадић вође. Наравно, од кекса и фила.
„Лењин и девојка“, Павел Пеперштејн, 2019.
Jeвгениja Новоженина/Sputnik
Концептуални уметник Пеперштејн, како је сам објаснио, желео је да прикаже вођу утонулог у магични сан. Девојка је одмах названа Русијом.
„Лењин-паткица“, Мајана Насибулова, 2016.
Мајана Насибулова, 2016.
Рад из циклуса уметнице „Лењин за душу“ у коме се јунак појављује у најнеочекиванијим приказима, од гумене патке до Џокера.
„Сусрет две скулптуре“ („Лењин и Ђакомети“), Леонид Соков, 1987.
Метафора судара два суштински различита уметничка система и света, социјалистичког реализма и модернизма.
„Лењин-тобоган“, Александар Кутовој (2015)
Кутовој воли трансформацију совјетског искуства и генерацијског сећања, често призивајући своје дечије успомене. „Лењин-тобоган“ представља и варијацију на тему стварања митова око фигуре револуционара, које је доживело процват у СССР-у, између осталог и у дечјим вртићима, али и слику опраштања са прошлошћу.
„Лењин у зимском руху“, Наташа Јудина, 2017.
Сибирка Јудина често користи клишее и етнографизме везане за Сибир, хладноћу, крзно, снег, хибернацију, бескрај и празнину. У ту уметничку стратегију сасвим се уклапа и иронични крзнени Лењин.
„Јама зјапи, мрак жалосни
Клати се сандук кристални
На ланцима између стубова,
Нема ничијих трагова
Само се ветра чује злокобни пој
У том сандуку је владар твој!“,
Ирина Дрозд, 2020
Петербуршка уметница Ирина Дрозд приказује Лењина у виду чудовишта са пипцима или са пуштеним коренима у кристалном сандуку и пише му песму. Још једна варијација на исконску тему неупокојеног вође и његовог места.