Совјетска јувелирска ремек-дела из Дијамантског фонда Кремља

Култура
АНА СОРОКИНА
Главна ризница Русије не чува само јединствене драгуље и стари накит царских династија, него и драгоцености које су совјетски јувелири правили специјално за излагање у Дијамантском фонду.

Лако је ове луксузне смарагдне огрлице и дијамантске дијадеме замислити под светлима рефлектора на неком гала-догађају за припаднике високог друштва, али оне заправо никада нису ношене. Направљене су у совјетско доба специјално за колекцију Дијамантског фонда и представљају реплике изгубљеног накита од историјског значаја.

За време Првог светског рата благо Романових, чувано у Дијамантској соби Зимског дворца, пребачено је у Оружејну палату московског Кремља на чување. Међутим, ускоро је избила Октобарска револуција и непроцењиве царске регалије и накит доспели су у руке бољшевика. У годинама које су уследиле ново руководство земље организовало је велике аукције у страним аукцијским кућама и задржао само најизванредније примерке драгуља и накита. 

У Кремљу је 1967. године отворена изложба драгог камења и јувелирских уметничких дела поводом обележавања 50-годишњице совјетске власти. Првобитно је било планирано да изложба траје годину дана, али испоставило се да је интересовање изузетно велико, па је претворена у сталну поставку. 70-их година јувелири из Дијамантског фонда су одлучили да направе реплике изгубљеног накита фонда из старих каталога. Њихове креације су изложене и данас.

Дијадема „Руско поље“

„Руско поље“ је реплика „Пшеничног класјаˮ,  једне од најпознатијих дијадема Романових. Оригинал је припадао царици Марији Фјодоровној (1759-1828), жени Павла I, а направила су је браћа Дивал почетком 19. века. Чинило ју је златно класје украшено дијамантима са безбојним сафиром у средини, који симболише сунце. Продата је на аукцији, а њена даља судбина је непозната.

Совјетска дијадема начињена је 1980. у част кампање „обрађивања девичанских пољаˮ. Жуто класје пшенице начињено је од злата, а беле стабљике лана од платине. Краси их 1.837 дијаманата различите величине. У центру дијадеме налази се жути брилијант масе 32,52 карата.

Дијадема „Руска лепотицаˮ

Још један познат комад накита представља реплику изгубљене бисерне дијадеме која је припада Александри Фјодоровној (1798-1860), жени Николаја I. Оригинал из 1841. године израдио је Карл Болин. Неколико пута је мењала власника, а данас се вероватно налази на Филипинима. 1987. године совјетски јувелири су успели да направе прилично тачну реплику овог ремек-дела. Дијадему краси 928 дијаманата и 25 крупних бисера. За разлику од оригинала, бисери на копији су вештачки узгајани, а уместо сребра јувелири су користили платину.

Огрлица „Пластронˮ

Пластрон је врста огрлице која не покрива само врат, него и прса. Овај украс је тачна копија старог пластрона који је Карл Фаберже направио средином 19. века. Чини га пет машни причвршћених тако да могу да се покрећу, од којих свака у центру садржи смарагд у форми  кабошона.   

Брош „Цветна фантазија

Брошеви овог типа (bandeau) коришћени су у царско време за украшавање хаљина и обично су били састављени од неколико делова. Овај конкретан брош никада се није налазио у кутији за накит Романових, већ представља оригинално остварање совјетских јувелира из 1991. године засновано на сликама неколико комада старог накита. „Цветна фантазијаˮ се састоји од пет делова и може се користити као огрлица, мали брош или привезак. Тешка је скоро 400 грама, а направљена од платине, злата, 1.135 дијаманата, 68 рубина и 15 бисера.

Брош „Ружаˮ

Последња руска царица Александра Фјодоровна (1887-1918) имала је брош у облику руже чији изглед је сачуван само на старим фотографијама. Али совјетски јувелири нису направили само копију овог комада накита. Ружа у природној величини начињена је од платине и причвршћена на скривеној опрузи, па цвет и при најмањем покрету ваздуха трепери као прави. Брош је украшен са скоро 1.500 дијаманата, а начињен је 1970. године на годишњицу рођења Владимира Лењина.

Огрлица и наруквица „Пролеће“

Гарнитура „Пролећеˮ направљена је 1977. године и заснована на руском стилу израде накита.  Огрлица и наруквица су направљене од платине и злата са јакутским дијамантима и уралским смарагдима.  

Брош „Букетˮ

Овај мали драгоцени букет, направљен 1968. године, подсећа на накит из 17. века са популарним цветним мотивима. Дијамантски фонд чува неколико сличних оригиналних старих брошева. Некада су мајстори испод камења стављали позадину како би „обојилиˮ дијаманте. Совјетски брош је израђен од дијаманата и смарагда.

Огрлица „Јубиларнаˮ

Овај комад накита од платине и злата начињен је 1981. године поводом обележавања 35-годишњице совјетске Победе у Другом светском рату. Поседује 512 дијаманата и 31 рубин.