Који су велики руски писци били понављачи и бунџије у школским клупама?

Russia Beyond (фото: јавно власништво)
Треба признати да многи руски писци нису били баш сјајни ђаци. Неки су избачени из школе због непожељног понашања, док су други одбијали да уче и били тако слаби у страним језицима и математици да нису могли да промене глагол кроз времена нити да реше веома једноставну линеарну једначину.

Александар Пушкин (1799-1837)

Будући аутор „Јевгенија Оњегина“ је био осредњи ђак. Похађао је царски лицеј у Царском Селу у близини Санкт Петербурга. Цар Александар I основао је лицеј 1811. године за децу из најзначајнијих породица у земљи.

Највећи руски песник очигледно није био обдарен за математику. Пушкин је из математике имао најслабију оцену, док су му економија и латински били неизмерно досадни. Пушкиново познавање богословља такође је било осредње. Најбоље оцене имао је из два предмета: руске поезије и француске реторике. Али Пушкин није дозволио да га то обесхрабри. Када је било време да заврши школу, Александар је учио ноћима и положио матурски испит.

Пушкин у својим стиховима често спомиње Лицеј у Царском Селу. У својој чувеној песми „Сестри“ из 1814. он лицеј пореди са „манастиром“ и „усамљеним крајем“. Своју собу описује као „мрачну ћелију“, а себе као „монаха“ или „затвореника из тамнице“.

Николај Гогољ (1809-1852)

Гогољево ремек-дело „Мртве душе“ и његова приповетка „Шињел“ сматрају се за драгуље руског реализма. Међутим, његове школске године нису обећавале успех.

Романописац натприродног талента, Гогољ је рођен у Украјини 1809. у спахијској породици. Дечак је најпре похађао школу у Полтави, тада делу Руске Империје. Гогољ је био креативна природа и од раних година је волео да изводи драмске тачке. Мада се опробао у различитим жанровима књижевности, Гогољ није ни сањао да постане писац. Уместо тога одлучио се за каријеру адвоката. 1821. године будући аутор сатиричне приче „Нос“ уписао се у Гимназију високих наука у граду Нижињу, 130 километара од Кијева.

Према сећањима његових ментора и другова, тринаестогодишњи Гогољ се лепо понашао у школи и на већини часова, али није имао много успеха у учењу. Гогољ је страсно волео три ствари: цртање, књижевност и позориште (учествовао је у скоро свим школским представама). Осим тога, Николај је имао репутацију лењог студента који има тешкоће са страним језицима. „Могу без увреде да кажем да Гогољ када је завршио гимназију није умео да измења глагол ни на једном језику“, рекао је један његов наставник.

Антон Чехов (1860-1904)

Чехов је детињство провео у југозападном руском граду Таганрогу, где је похађао грчку школу у Цркви светог Константина и Јелене. Антон је двапут понављао годину. У трећем разреду због слабих оцена из математике и географије, а у петом због неуспеха у грчком језику. Можда је изненађујуће то што Чехов никада није добио највишу оцену на часовима књижевности.

1868. године Антон Чехов се заједно са браћом Александром и Николајем уписао у Таганрошку гимназију. Старији брат Александар је био вредан ђак и спадао је међу најбоље. Док су наставници ретко хвалили Антона. Његов наставник богословља Фјодор Покровски једном приликом је рекао Чеховљевој мајци: „Ништа неће бити од ваше деце. Можда ће се само ваш старији син Александар показати достојан“.

У гимназији Чехов је био познат по слабом познавању страних језика, али добро је знао богословље и чак је добио надимак „побожни Антон“. У школи се говорило чак и о томе да ће  постати црквењак. Али, када се будући аутор „Вишњика“ уписао на медицински факултет, показао је сасвим нов таленат изванредног писца кратких прича.

Ана Ахматова (1889-1966)

Ахматова је рођена као Ана Горенко у близини Одесе, тада дела Руске Империје. Док је била мала, њена породица се преселила у Царско Село  у близини Санкт Петербурга. „Нисмо имали књига у кући. Само дебели зборник Некрасова. Мама ми је дозвољавала да га читам за празнике“, сећала се Ахматова.

Похађала је женску гимназију у Царском Селу. „У почетку ми је ишло лоше, касније много боље, али увек сам учила са пола снаге“, присећала се ауторка „Реквијема“.

Ана је похађала три гимназије: почела је у Царском Селу, онда је, после развода њених родитеља, годину дана провела у Јевпаторији на Криму, а завршила је највиши разред у кијевској Фундуклејевској гимназији, где су јој наставници били познати филозоф Густав Шпет и математичар Јулијус Кистјаковски.

Ахматова је заправо била књишки мољац. Од детињства је волела поезију и прву песму је написала са 11 година. „Са тринаест сам већ познавала Бодлера, Верлена и друге француске песнике. Рано сам почела да пишем стихове, али занимљиво је било то што су и пре него што сам написала и један стих сви око мене били уверени да ћу бити песникиња. Тата ме је чак задиркивао, називајући ме декадентном песникињом.“

Ахматова, која важи за једног од највећих руских песника 20. века, о свом школовању је говорила: „Била сам најобичнија ученица.“

Марина Цветајева (1892-1941)

Ауторка „Поеме краја“ школовала се у неколико приватних школа. Са девет година Цветајева се уписала у женску гимназију у Москви, али убрзо се са породицом преселила у Европу. Мајка јој је боловала од туберкулозе и било јој је потребно хитно лечење. Цветајева је школовање наставила у немачким и француским интернатима. 

1906. године, после мајчине смрти, Цветајева се вратила у Москву и уписала у другу приватну женску гимназију. Марина се уписала у четврти разред, мада је по узрасту била за шести разред. Према речима њене школске другарице Софије Леперовске, била је веома живахна, отворена девојчица са радозналим сивим очима и подсмешљивим осмехом... Све је гледала дрско, пркосно, не само старије ђаке, него и наставнике и менторе.“

Марина никада није била љубимица наставника. „Било јој је досадно да дуго остане у истој гимназији и понашала се тако да су наставници желели да је се отарасе и журили да је пошаљу у другу школу“, присећа се Леперовска.

Цветајева је без много труда добијала најбоље оцене. „Учила је у лету, али није желела да се труди и савлада методе егзактне науке.“

Цветајева је у школу доносила забрањене књиге, укључујући књиге оснивача руског социјализма Александра Херцена. „Марина је била бунтовница. Школске власти су се плашиле њеног утицаја на остале, с обзиром да је била изванредна ученица“, рекла је њена другарица Ирина.

Једном је Цветајева позвана код директора. Од ње се тражило да промени понашање. „Леопард не може да промени своје пеге!“ одговорила је. „Ако хоћете да ме избаците, можете то учинити. Уписаћу се у другу гимназију. Већ сам навикла на живот номада. То је чак занимљиво.“ Цветајева је двапут избачена из школе због слободоумних ставова.   

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“