Кустодијевљевом сликом алегоријом доминира огромна фигура бољшевика, владара новог света, који носећи завијорену црвену заставу, предводи масу у комунистичку будућност. Слика је била по укусу совјетске власти и касније је ушла у састав збирке Нове Третјаковске галерије.
Радови Петрова-Водкина подсећају на иконопис, како композиционо, тако и по боји и симболима. Он је постао истински иконописац новог комунистичког поретка, а једна од парадигматских „икона“, слика „1918. у Петрограду“, позната је и као „Петроградска мадона“. У позадини се види револуционарни хаос који је захватио град, пропагандни леци, митинзи, разбијени прозори. Дочарана на фону нереда смирена жена са белом марамом на глави и дете у њеним рукама симболи су новог живота и нове Русије.
Касније ће стил Александра Дејнеке више нагињати соцреализму, међутим, за композицију са сулеатама насталу на десетогодишњицу Револуције то се не може рећи. У предњем плану (доњем) борци одлазе у Грађански рат, док у позадини крећући се у супротном смеру, увијени у шињеле, рањеници се враћају кући.
Вођа револуције Владимир Лењин био је неприкосновено главно божанство и идол целе земље Совјета. На визијама Лењиновог лика сликари су брижљиво радили, често митологизујући његову биографију. Тако је он представљан како у колиби чека да уђе у револуционарни Петроград, на трибини, оклопном возилу, или како лично учествује у соботницима (друштвено корисном раду). Један од његових најпознатијих портрета из совјетске ере је онај са трибине на којој он практично лебди изнад заставе.
Совјетски руководиоци су већ у првим годинама по доласку на власт стављали акценат на јачање здравља грађана у циљу плодотворног рада. Тако су пропаганда спорта и бављења физичком културом постали један од главних задатака и за уметнике. Александар Самохвалов урадио је неколико слика по наруџбини о радостима совјетског спорта.
Слика је један од симбола социјалистичког реализма, званичне совјетске уметности. Широке улице, аутомобили, трансформисан град, преплављен светлошћу, за воланом жена, једнакост у СССР-у.
Огроман сегмент совјетске уметности посвећен је хероизму совјетских војника у Другом светском рату. Једна од најпознатијих таквих слика, истинска химна храбрости је Дејнекино платно Одбрана Севастопоља.
У свом стваралаштву Сергеј Герасимов опевао је село, колхозе и сељаке. И на његовом најпознатијем платну Мајка партизана, представљена је обична жена са села, која без трунке страха гледа непријатеља право у очи.
Слика је била толико популарна својевремено да ју је купила Третјаковска галерија. Осим тога штампана је у уџбеницима, на постерима и поштанских маркама.
Још једно дело са радосним људима у време хрушчовљевског отопљавања. Девојчица, као што следује сваком пиониру, ради јутарњу гимнастику. Она не само да јача „дух и тело“, него правилно започињући нови дан, иде напред, у светлу будућност.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни недељни билтен!
Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу