Кустодијевљевом сликом алегоријом доминира огромна фигура бољшевика, владара новог света, који носећи завијорену црвену заставу, предводи масу у комунистичку будућност. Слика је била по укусу совјетске власти и касније је ушла у састав збирке Нове Третјаковске галерије.
Радови Петрова-Водкина подсећају на иконопис, како композиционо, тако и по боји и симболима. Он је постао истински иконописац новог комунистичког поретка, а једна од парадигматских „икона“, слика „1918. у Петрограду“, позната је и као „Петроградска мадона“. У позадини се види револуционарни хаос који је захватио град, пропагандни леци, митинзи, разбијени прозори. Дочарана на фону нереда смирена жена са белом марамом на глави и дете у њеним рукама симболи су новог живота и нове Русије.
Касније ће стил Александра Дејнеке више нагињати соцреализму, међутим, за композицију са сулеатама насталу на десетогодишњицу Револуције то се не може рећи. У предњем плану (доњем) борци одлазе у Грађански рат, док у позадини крећући се у супротном смеру, увијени у шињеле, рањеници се враћају кући.
Вођа револуције Владимир Лењин био је неприкосновено главно божанство и идол целе земље Совјета. На визијама Лењиновог лика сликари су брижљиво радили, често митологизујући његову биографију. Тако је он представљан како у колиби чека да уђе у револуционарни Петроград, на трибини, оклопном возилу, или како лично учествује у соботницима (друштвено корисном раду). Један од његових најпознатијих портрета из совјетске ере је онај са трибине на којој он практично лебди изнад заставе.
Совјетски руководиоци су већ у првим годинама по доласку на власт стављали акценат на јачање здравља грађана у циљу плодотворног рада. Тако су пропаганда спорта и бављења физичком културом постали један од главних задатака и за уметнике. Александар Самохвалов урадио је неколико слика по наруџбини о радостима совјетског спорта.
Слика је један од симбола социјалистичког реализма, званичне совјетске уметности. Широке улице, аутомобили, трансформисан град, преплављен светлошћу, за воланом жена, једнакост у СССР-у.
Огроман сегмент совјетске уметности посвећен је хероизму совјетских војника у Другом светском рату. Једна од најпознатијих таквих слика, истинска химна храбрости је Дејнекино платно Одбрана Севастопоља.
У свом стваралаштву Сергеј Герасимов опевао је село, колхозе и сељаке. И на његовом најпознатијем платну Мајка партизана, представљена је обична жена са села, која без трунке страха гледа непријатеља право у очи.
Слика је била толико популарна својевремено да ју је купила Третјаковска галерија. Осим тога штампана је у уџбеницима, на постерима и поштанских маркама.
Још једно дело са радосним људима у време хрушчовљевског отопљавања. Девојчица, као што следује сваком пиониру, ради јутарњу гимнастику. Она не само да јача „дух и тело“, него правилно започињући нови дан, иде напред, у светлу будућност.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
