Тајне руских балерина: Како остати млад у позним годинама

Маја Плисецка, Галина Уланова, Јекатерина Максимова, чувене балетске уметнице и у трећем добу плениле су својим краљевским држањем, исклесаном фигуром и невероватном животном енергијом. Како им је то полазило за руком?

Маја Плисецка: Дијета није потребна

У Русији је надалеко чувена синтагма Маје Плисецке (1925-2015) „треба мање клопати“, како је одговарала на питања о својој фигури. У ствари, балерина је мислила нешто сасвим друго. На сцени и пробама троши се огромна количина енергије тако да је излишно и размишљати о дијети. „Балетски уметници никада не држе дијету, будући да много раде и све сагоре и немају кад да се угоје“, говорила је она. „Ако ипак осетите да треба, да сте уочи представе добили мало у тежини, једноставно треба смањити количину хране“, саветовала је.

Чувена балерина је осим тога признавала да воли пиво и харинге, а најбољим јелом на свету сматрала је хлеб и маслац.

Међутим, увек је истицала, да се каријера балерине своди на тежак и упоран рад. „Целог живота предано сам одлазила у салу, свеједно да ли сам желела или не“.

А чувено „лабудово“ махање руком и држање „скинула“ је у зоолошком врту, посматрајући птице.

На сцени се појављивала све до седамдесете године живота.

Галина Уланова: Природа ми даје снагу

Галина Уланова (1910-1998) није била ништа мање познати педагог него балерина.

Кореографију је предавала, између осталих и Маји Плисецкој.

Као особа била је врло затворена, а у ретким интервјуима говорила је да „батерије“ пуни одмарајући се у природи. Нарочито је волела кајак. Како је истицала, могла је да весла сатима: „Многе је чудило то што се не умарам и умем да држим чамац. Умела сам сама у кајаку да отпловим далеко, зауставим се у високој трсци, и тамо дуго лежим и гледам у небо. Природа је то одакле црпим снагу“.

Играла је све до педесете, одушевљавајући публику својом грациозношћу. И пошто је напустила сцену дане је проводила у балетској сали и подучавању. Водила је рачуна о храни и није јела ништа пржено ни тешко.

Ја и дан-данас ујутру пре него што одем у Бољшој на час, поједем само једну јабуку. А када се вратим кући издинстам тиквицу и спремим нешто лагано, говорила је чувена балерина.

Код куће је вежбе радила помоћу столице која је имала улогу балетског штапа и увек ишла у штиклама.

Агрипина Ваганова: Вежбање не треба прекидати

Балерина Маријинског позоришта чије име носи чувена балетска академија у Санкт Петербургу, Агрипина Ваганова (1879-1951) била је позната као врло строг педагог.

Дисциплину је сматрала најважнијом ствари у балету. Била је ниског раста, са кратким ногама и пуначка, али захваљујући раду успела је да се истакне у време када су на врхунцу славе биле Ана Павлова и Матилда Кшешинска.

Њена књига „Основе класичног балета“, чије је прво издање објављено 1934. године, најпознатији је уџбеник за балетске уметнике. „Када ми се зада неки програм ја не желим само да га испуним него и одем корак даље. Ипак, моја дужност била је да увидим оптерећеност ученица и не будем ригидна“.

У књизи је писала да када примети да су ученице преуморне у стању је да им по две недеље даје само лагане вежбе, „како од свега не би било више штете него користи“.

За разлику од кореографа, својих савременика, сматрала је да вежбање не треба прекидати ни током летњег распуста, како би се остало у форми, тим пре што када је топло не треба губити време на загревање ногу, оне су већ загрејане пре почетка часа, пријемчивије и сваки напор даје боље резултате.

Јекатерина Максимова: Заборавити на бол

Ученица Галине Уланове, Јекатерина Максимова (1939-2009) плесала је до шездесете и све до смрти била, као што се каже, „да је прекинеш у струку“. Са висином од 157 центиметара и тежином између 40 и 45 килограма остављала је утисак тинејџерке и у зрелим годинама.

На проби у Бољшом театру Максимова је повредила кичму и мада су лекари предвиђали да више неће моћи да хода, вратила се на сцену у великом стилу. Годину дана носила је корсет и вежбала по методу свог супруга, иначе балетског уметника Владимира Васиљева. Наступала је до шездесете.

Без обзира на урођену крхкост и лакоћу, Максимова је имала озбиљан проблем. Један прст на нози знатно краћи од осталих, па јој је било врло тешко да стоји на врховима прстију. Годинама је морала да превија прст и санира недостатак.

„Свака представа је лет“, говорила је балерина. Понекад је представа много, и тада се стварно умориш и све те боли. Стојиш иза кулиса и размишљаш. Боже мој, куда идем. Нећу ништа моћи да урадим. А онда чујеш музику и излећеш на сцену и у том тренутку свему је крај. Заборављаш на бол и да ти се ишта догодило. Заборављаш на све. Постоји само сцена“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“