Зграде у стилу совјетског модернизма које парају очи и дан-данас (ФОТО)

Kseniia Ivanova/Getty Images
Ове масивне зграде од армираног бетона подигнуте су између педесетих и седамдесетих година прошлог века и дан-данас парају очи својом моћи и бруталним изгледом.

Брутализам као правац у модерној архитектури појавио се у Великој Британији после Другог светског рата, да би се потом проширио и на друге земље. У СССР-у је имао много ватрених присталица. И док у европским земљама многе грађевина тог типа више не постоје, у Русији су се сачувале. За читаоце нашег портала изабрали смо најупечатљивије примере овог архитектонског стила.

Дом авијатичара у Москви

Дом за раднике фабрике авиона Московљани зову „стонога“ због његовог необичног изгледа. Изграђен је 1978. године по плану архитекте Андреја Мејерсона и првобитно замишљен као хотел за учеснике Олимпијаде 1980-те, да би завршио као стамбена зграда. Зграда је постављена на 40 стубова који праве „промају“ као заштиту од издувних гасова са пута, а приземље се налази на нивоу трећег спрата. Носачи су рађени монолитног технологијом, док су спратови склапани од обичних серијски произведених панела, тако сложених да се ствара утисак крљушти.

Станови су изузетно пропорционални, кухиња је квадратног облика са специјалним удубљењем за фрижидер, купатило је врло велико, каже Ана која ту станује.

Биоскоп „Аурора“ у Краснодару

Једно од култних места у Краснодару, биоскоп „Аурора“ изграђен је 1967. године, а 1981. године проглашен за архитектонски споменик. Зграда подсећа на огроман брод, а фасада је стаклена. На тргу испред зграде постављена је скулптура „Аурора“ и фонтана. У овом тренутку биоскоп се реконструише, архитекте најављују да ће му вратити историјски изглед, и изградити нове сале под земљом.

Чељабински државни академски театар драме

Ова зграда изграђена средином седамдесетих година прошлог века житеље и посетиоца града подсећа на индустријску историју Урала. Груба мермерна зграда украшена је изузетним Каслинским кованим гвожђем, а у уређењу ентеријера коришћене су ретке врсте дрвета и камена, као што су црвени јаспис и амазонит. У холу театра налазе се мермерне скулптуре локалних уметника.

Чувашки државни театар опере и балета

Театар у Чебоксарију, главном граду Чувашије, на интернету је поређен са базом побуњеника у леденој пустоши непознате планете. „Космичка“ зграда саграђена је 1985. године и постала симбол града мада је у први мах тешко погодити да је то театар. А у унутрашњости позориште изгледа као прави дворац са раскошним парадним степеништем и лустером величине куће на спрат.

Донска државна јавна библиотека

Када се баци поглед на зграду нехотице се поставља питање, а где су овде прозори. Доминантни утисак чини непрекинути низ зидова и асоцијација на војни меморијални комплекс. Донска библиотека је највећи обласни културни центар са више од пет милиона књига. Унутрашњи зидови су обложени мермером, а сале украшене зимским вртовима и водопадима.

Централни научно-истраживачки институт за роботику у Петербургу

Огромна 77 метара висока кула, то је лабораторија за испитивање космичке технике, изграђена седамдесетих. Изгледом подсећа на космички сателит или брод. Кула је заправо метални рам са панелима, направљеним по специјалној поруџбини од керамзит бетона. Унутрашњост куле је празна.

Бизнис центар у Тверу

Ову зграду мештани су прозвали „чашицом“, а неки збијају шале да су грађевински радници окренули план наопако. „Чашица“ је замишљена као хотел за Олимпијаду 1980. године али није на време завршена и практично није ни коришћена, мада је овде једно време била локална телекомуникациона компанија. После дуже реконструкције, 2013. године постала је пословни простор.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“