Исток и Азија на платнима руских сликара (ГАЛЕРИЈА)

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Василиј Верешчагин (1842-1904)

Верешчагин је био пре свега војно лице, а сликарство му је било хоби. И прославио се пре свега као аутор слика на којима су приказане сцене из рата. Служећи у војсци много је путовао, између осталог и у удаљене области Руске империје. Средњоазијском Туркестану је посветио целу серију слика. Поред тога, Верешчагин је путовао и у Индију и Кину, где је насликао своју најпознатију (и најјезивију) слику „Апотеоза рата“. Затим је обишао Блиски исток, Сирију и Палестину.

Богати киргиски ловац са соколом, 1871.

Третјаковска галерија

У планинама Алатау, 1870.

Третјаковска галерија

Развалине кинеске паганске молионице са идолима. Ак-Кент, 1870.

Третјаковска галерија

Номадска сеоба Киргиза, 1870.

Третјаковска галерија

Главна улица Самарканда са тврђаве у рано јутро, 1870.

Третјаковска галерија

Пролаз Барскаун, 1869-1870.

Калушки музеј ликовних уметности

„Ликују“, из серије „Варвари“, 1872.

Третјаковска галерија

Тимурове (Тамерланове) двери, 1872.

Третјаковска галерија

Мула Рахим и мула Керим се свађају на путу до тржнице, 1873.

Третјаковска галерија

Василиј Поленов (1844-1927)

Василиј Поленов се много интересовао за верске теме. Његов дипломски рад у Сликарској академији била је слика „Христос васкрсава Јаирову ћерку“ (1871), за шта је добио прву награду – велику златну медаљу. Десет година касније отиснуо се на велико путовање по Блиском истоку, посетио многа библијска места и интензивно скицирао пејзаже, архитектуру, лица и народну ношњу. Касније је из тог материјала никло његово најважније дело – слика „Христос и грешница“ (купио ју је лично император Александар III). Крајем 1890-их сликар још једном одлази у Палестину, Сирију и Египат, овога пута ради прикупљања материјала за велики циклус слика „Из Христовог живота“. Библијске сцене Поленов смешта у пејзаже које је лично видео.

Бејрут, 1882.

Национални музеј „Кијевска галерија слика“

Витлејем, 1882.

Саратовски музеј уметности „А. Н. Радишчев“

Харам ел Шариф (Узвишено уточиште), где се налазио древни јерусалимски храм, 1882.

Третјаковска галерија

Храм св. Јелене. Споредни олтар храма Гроба Господњег, 1882.

Третјаковска галерија

Христос и грешница, 1888.

Руски музеј

На Тиверијадском (Генисаретском) језеру, 1888.

Третјаковска галерија

Одлучише да иду у Јерусалим, 1890. Серија „Из Христовог живота“

Самарски обласни музеј уметности

Јаков и Јован, 1890. Серија „Из Христовог живота“

Руски музеј

Међу учитељима, 1896. Серија „Из Христовог живота“

Третјаковска галерија

Испуни се премудрости, 1896. Серија „Из Христовог живота“

Нижегородски државни уметнички музеј

Беше у пустињи, 1909. Серија „Из Христовог живота“

Вјатски уметнички музеј „В.М и А.М Васњецов“

Александар Јаковљев (1887-1938)

Александар Јаковљев је 1917. године као млад сликар већ посетио Италију и добио стипендију за путовање у Азију. Проучавао је руски Далеки исток, а путовао је и у Кину и Јапан. У Пекингу га затичу вести о револуцији у Русији, после чега се он не враћа у отаџбину, него директно из Азије одлази у Париз. Затим, почетком 1930-их, одлази у Азију у склопу аутомобилске акције „Жута експедиција“ коју је организовала компанија Citroen. Отуд је донео преко 800 радова који су излагани на изложбама многих земаља света, а затим су објављени у засебном албуму под насловом „Скице Азије“.

Азијски рибар

Sotheby's

Битка ратника. Кинеско позориште.

Приватна колекција

Улица у Јапану, 1919.

Приватна колекција

Опера у Пекингу, 1918.

Sotheby's

У пустињи Авганистана, 1931.

Приватна колекција

Караван-сарај у Авганистану, 1931.

Приватна колекција

Ламина посета, 1933.

Приватна колекција

Монголи, 1933.

Међународни центар и музеј „Рерих“

Николај Рерих (1874-1947)

Рерих је један од најпознатијих и најзагонетнијих руских сликара. Познат је пре свега по хималајским пејзажима. Био је историчар и археолог, много је путовао Русијом и постепено почео да се интересује за Исток, да проучава дела источњачких филозофа и будизам. Када је 1917. године у Русији избила револуција Рерих се налазио у иностранству. Није се вратио у отаџбину, а 1923. је кренуо у велику азијску експедицију. Посетио је Индију, Кашмир, Кину и Тибет, вршио етнографска и археолошка истраживања и, наравно, много сликао. Касније је још једном отпутовао у Кину, а затим се настанио у Индији, где је остао до краја живота.

Буда победник, 1925.

Нижегородски државни уметнички музеј

Црвени коњи (Коњи среће), 1925.

Међународни центар и музеј „Рерих“

Агни Јога. Диптих, 1928.

Музеј „Николај Рерих“, Њујорк

Кришна (Пролеће у Кулуу), 1930.

Музеј „Николај Рерих“, Њујорк

Планина пет ризница (Два света), 1933.

Музеј „Николај Рерих“, Њујорк

Џелеп-Ла. Граница Тибета, 1936.

Музеј „Николај Рерих“, Њујорк

Херојева звезда, 1936.

Музеј „Николај Рерих“, Њујорк

Монголија. Џингис-канов поход, 1937.

Музеј Истока

Канченџанга, 1944.

Државни музеј уметности народа Истока

Ладак (Манастир Ламајуру), 1947.

Музеј „Николај Рерих“, Њујорк

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!