Исток и Азија на платнима руских сликара (ГАЛЕРИЈА)

Мула Рахим и мула Керим се свађају на путу до тржнице, 1873, В. Верешчагин.

Мула Рахим и мула Керим се свађају на путу до тржнице, 1873, В. Верешчагин.

Третјаковска галерија
Руски сликари су имали обичај да путују Европом и Руском империјом, и да много времена проводе на тим путовањима. Појединци су се одважили да ради библијске сцене отпутују на Блиски исток или у далеку и непознату Азију.

Василиј Верешчагин (1842-1904)

Верешчагин је био пре свега војно лице, а сликарство му је било хоби. И прославио се пре свега као аутор слика на којима су приказане сцене из рата. Служећи у војсци много је путовао, између осталог и у удаљене области Руске империје. Средњоазијском Туркестану је посветио целу серију слика. Поред тога, Верешчагин је путовао и у Индију и Кину, где је насликао своју најпознатију (и најјезивију) слику „Апотеоза рата“. Затим је обишао Блиски исток, Сирију и Палестину.

Богати киргиски ловац са соколом, 1871.

У планинама Алатау, 1870.

Развалине кинеске паганске молионице са идолима. Ак-Кент, 1870.

Номадска сеоба Киргиза, 1870.

Главна улица Самарканда са тврђаве у рано јутро, 1870.

Пролаз Барскаун, 1869-1870.

„Ликују“, из серије „Варвари“, 1872.

Тимурове (Тамерланове) двери, 1872.

Мула Рахим и мула Керим се свађају на путу до тржнице, 1873.

Василиј Поленов (1844-1927)

Василиј Поленов се много интересовао за верске теме. Његов дипломски рад у Сликарској академији била је слика „Христос васкрсава Јаирову ћерку“ (1871), за шта је добио прву награду – велику златну медаљу. Десет година касније отиснуо се на велико путовање по Блиском истоку, посетио многа библијска места и интензивно скицирао пејзаже, архитектуру, лица и народну ношњу. Касније је из тог материјала никло његово најважније дело – слика „Христос и грешница“ (купио ју је лично император Александар III). Крајем 1890-их сликар још једном одлази у Палестину, Сирију и Египат, овога пута ради прикупљања материјала за велики циклус слика „Из Христовог живота“. Библијске сцене Поленов смешта у пејзаже које је лично видео.

Бејрут, 1882.

Витлејем, 1882.

Харам ел Шариф (Узвишено уточиште), где се налазио древни јерусалимски храм, 1882.

Храм св. Јелене. Споредни олтар храма Гроба Господњег, 1882.

Христос и грешница, 1888.

На Тиверијадском (Генисаретском) језеру, 1888.

Одлучише да иду у Јерусалим, 1890. Серија „Из Христовог живота“

Јаков и Јован, 1890. Серија „Из Христовог живота“

Међу учитељима, 1896. Серија „Из Христовог живота“

Испуни се премудрости, 1896. Серија „Из Христовог живота“

Беше у пустињи, 1909. Серија „Из Христовог живота“

Александар Јаковљев (1887-1938)

Александар Јаковљев је 1917. године као млад сликар већ посетио Италију и добио стипендију за путовање у Азију. Проучавао је руски Далеки исток, а путовао је и у Кину и Јапан. У Пекингу га затичу вести о револуцији у Русији, после чега се он не враћа у отаџбину, него директно из Азије одлази у Париз. Затим, почетком 1930-их, одлази у Азију у склопу аутомобилске акције „Жута експедиција“ коју је организовала компанија Citroen. Отуд је донео преко 800 радова који су излагани на изложбама многих земаља света, а затим су објављени у засебном албуму под насловом „Скице Азије“.

Азијски рибар

Битка ратника. Кинеско позориште.

Улица у Јапану, 1919.

Опера у Пекингу, 1918.

У пустињи Авганистана, 1931.

Караван-сарај у Авганистану, 1931.

Ламина посета, 1933.

Монголи, 1933.

Николај Рерих (1874-1947)

Рерих је један од најпознатијих и најзагонетнијих руских сликара. Познат је пре свега по хималајским пејзажима. Био је историчар и археолог, много је путовао Русијом и постепено почео да се интересује за Исток, да проучава дела источњачких филозофа и будизам. Када је 1917. године у Русији избила револуција Рерих се налазио у иностранству. Није се вратио у отаџбину, а 1923. је кренуо у велику азијску експедицију. Посетио је Индију, Кашмир, Кину и Тибет, вршио етнографска и археолошка истраживања и, наравно, много сликао. Касније је још једном отпутовао у Кину, а затим се настанио у Индији, где је остао до краја живота.

Буда победник, 1925.

Црвени коњи (Коњи среће), 1925.

Агни Јога. Диптих, 1928.

Кришна (Пролеће у Кулуу), 1930.

Планина пет ризница (Два света), 1933.

Џелеп-Ла. Граница Тибета, 1936.

Херојева звезда, 1936.

Монголија. Џингис-канов поход, 1937.

Канченџанга, 1944.

Ладак (Манастир Ламајуру), 1947.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“