Талентовани Шчедрин као врло млад уписао се на петербуршку Академију уметности и за дипломску слику добио златну медаљу и грант („пензију“) за путовање по Европи. У Италију је отпутовао 1818. године и био толико одушевљен да је тамо остао до краја живота. Његове слике Рима, Напуља или Сорента чувају се у најзначајнијим ликовним галеријама у земљи, а у руском сликарству почетка 19. века сматрају се иновативним.
Колосеум, 1819.
Нови Рим, Дворац Светог Анђела, 1823-25.
Веранда у Соренту, 1825.
Мала лука у Соренту са погледом на острва Искија и Процида, 1826.
Пун месец у Напуљу, 1828.
Карл Брилов (1799-1852) Сликар је дуго живео у Италији и насликао неколико радова на италијанске теме („Италијанско јутро“ поклоњено је царици Александри Фјодоровној, супрузи Николаја Другог). Брилов је путовао и у Грчку и Турску и оставио неколико жанровских слика. Као резулктат уметникових лутања остала је свако најпознатија монументална слика „Последњи дан Помпеје“. Брилов је настојао да реконструише хоас и ужас који су захватили град у време ерупције Везува.
Италијанско јутро, 1823.
Девојка бере грожђе у околини Напуља, 1827.
Последњи дан Помпеје, 1833.
Исповест Италијанке, 1830.
Празник у Албану, 1833.
Грчко јутро у Мираку, 1835.
Храм Аполона Епикурејског у Фигалији, 1835.
Пејзаж на острву Мадеира, 1850.
Море је било галвни елемент у стваралаштву Ајвазовског. Најзначајнији руски мариниста насликао је на стотине пејзажа родног приобаља, радио је и на обалама Неве у Санкт Петербургу, и на Црном мору, на Криму (омиљена стена за пленер названа је по њему). Међутим, Ајвазовски има и десетак слика венецијанске обале, неколико напуљских пејзажа, као и турског Константинопоља. Руски сликар је стигао и на сам крај Европе у Лисибан.
Венеција, 1842.
Напуљски залив у ноћи пуног месеца, 1840-е.
Поглед на Константинопољ и Босфор, 1856.
Лисабон, Излазак сунца, 1860-е.
Венеција, 1874.
Константинопољ, Залазак сунца, 1899.
Један од главних позоришних сликара на размеђу 19. и 20. века, Коровин је много путовао у потрази за мотивима на својим платнима. Коровин је такође декорисао руски павиљон на Светској изложби у Паризу 1900. године који је често посећивао. Осим тога на њега су велики утицај извршили француски импресионисти као што се може приметити на његовим париским сликама. Двадесетих година прошлог века емигрирао је из Совјетске Русије у Париз.
Париски кафе, 1890.
Хамерфест, Северна светлост, 1894-95.
На балкону, Шпањолке Леонора и Ампара, 1888-1889.
Париз, Café de la Paix, 1906.
Венеција. Мост Ријалто, 1908.
Париз, Сен Дени, 1930-е.
Још један велики поштовалац Париза био је аутор Бурлака на Волги. На путовању по Европи које је добио на поклон од Академије уметности Рејепин није био одушљен Рафаелом и Римом, али је управо у француској престоници одлучио да се настаи и изнајми атеље. У наредних неколико година у романтичном Паризу створио је ремек дело Садко, као и неколико изванредних слика са мотивима Париза,
Продавац новитета у Паризу, 1873.
Париски кафе, 1875.
Дечак поред зида у врту, Монмартр, 1876.
Суриков је стекао славу првенствено захваљујући монументалним платнима са мотивима из руске историје као што су Јутро пред погубљење стрелаца, Бољарка Морозова, Прелазак Суворова преко Алпа и многа друга. Међутим мање су познати импресивни акварели које је урадио по повртку са путовања у Италију и Шпанију.
Милано, 1884.
Рим, 1884.
Венеција, 1900.
Севиља, 1910
Трг Сан Фернандо у Севиљи, 1910.
Севиљa, 1910.
Арл, корида, 1910.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу