7 врста марама из различитих региона Русије

Lorado/Getty Images; Алана Хугати
Нигде на свету мараме нису тако омиљене као у Русији. Носе се као заштита од хладноће, од сунца, као украс и у свим могућим животним приликама.

Некада су свилене турске мараме и европски везени шалови били омиљени поклони како за младе Рускиње, тако и за жене у годинама. Међутим, и у Русији су многе мануфактуре и фабрике производиле велики број различитих марама. Ово су најпознатије међу њима.

1 – Оренбуршка марама од козје длаке

Мараме од козје длаке које се плету у Оренбургу један су од симбола Русије, уз лутку „матрјошку“ (познату бабушку) и балалајку. Ради се о томе да су ове мараме веома лагане и ваздушасте, али да греју чак и по сибирској хладноћи. Тајна је у локалној врсти коза. Њихова длака је најтања на свету и веома чврста. Оренбуршке козе се гаје само у том региону, а мараме од њихове длаке данас производе две мануфактуре, при чему се оне плету ручно, као пре 300 година или делимично ручно, док се поједине шаре израђују машински.

Што је нит тања и што је шара компликованија, марама је скупља. Наравно, најлепше мараме су направљене ручно од козје длаке уз додатак свиле. При машинском ткању марама је грубља.

2 – Павлопосадска марама

Најпопуларније мараме у Русији праве се у подмосковском градићу Павловски Посад. Мануфактура се тамо појавила још крајем 18. века. Цртежи мустри за павлопосадске мараме веома су упечатљиви и препознатљиви: огромне руже и георгине на црвеној, црној или белој позадини, које се шире на угловима фине вунене тканине. Шаре су симетричне, правилног облика. Овакве мараме нису скупе (1500-4000 рубаља, 15-45 евра), добро штите од хладноће и увек изгледају савремено. Могу се носити годинама. Данас мајстори, осим од вуне, праве мараме и од свиле и од памука за летње услове.

3 – Кубачинска марама

Жене из дагестанског села Кубачи и данас носе беле мараме које се зову „каз“, извезене златним нитима. Неудате жене носе мараме са ситним орнаментима (цвеће, перје) и са кратким ресама на ивици, а удате са крупним орнаментима и дугим ресама. Невесте често уз савремене венчанице носе и традиционалне свадбене мараме које се називају „лумкитабказ“ и имају специфичне ресе. Док су на обичним марама оне нашивене само са једне стране, код свечане мараме се налазе са обе стране. Такође, на њих су обавезно нашивени гајтани. Међу становницама села Кубачи обичај да се ресе предају у наследство и да се више пута пребацују на нове мараме.

4 – Дагестанске мараме гјуљмендо

У различитим регионима Дагестана ове мараме се различито називају: „гумељди“, „гјуљмендо“, „гормендо“, „калгаи“ (као врста свиле), „келагаи“, али у суштини се ради о свиленим осликаним марамама. Оне су у Дагестан стигле из Ирана и Азербејџана и постале културно благо ове планинске републике. У преводу са туркијског назив мараме значи „мој цвет“. Основна шара су цветни мотиви и биљни симболи, али често се на марамама појављују и рибе и птице. Цена овакве мараме креће се од 20 хиљада рубаља (220 евра) па навише.   

5 – Чипкасте мараме из Вологде

Вологда је позната по својој чипки, која се плете на специјалним калемима „кокљушкама“. Прави мајстори могу из танких нити да изведу сваку мустру, од класичних цветова до ликова из бајки. Осим тога, у совјетско доба локална мануфактура је правила чипкане столњаке и шалове са сликама Лењиновог маузолеја и српа и чекића. 

Савремени шалови и мараме од вологодске чипке су лаки одевни додаци за свеже летње вечери и свечане прилике. Чипка која подсећа на ледене шаре на прозорима изгледа веома елегантно и необично.

6 – Златовез из Торжока

Мали старински градић у Тверској области прославио се по древној уметности златовеза. Од 18. века скуп вез мајстора из овог места украшава народне ношње, свечане војне униформе и црквене одоре. Мараме и шалови извезени у Торжоку увек су били цењени као поклон. У њиховој основи најчешће је шара у облику руже са пупољцима и лишћем допуњена сложеним завијуцима.

Вунене мараме са богатим орнаментима, ручно извезене, данас коштају преко 50.000 рубаља (550 евра).  

7 – Осетинска марама

Прозрачна свилена марама коју носе осетинске жене назива се „цилаје кајелмајерзајен“. Она се не шије и не плете, него се хекла од танке свиле, понекад уз додавање народних орнамената. Оваква врста хеклања појавила се у Осетији крајем 19. века и сачувала до данас. Осетинска марама је светла и лака, тешка само 100-200 грама, и одлично штити од јаког сунца. Процес израде је веома захтеван и зато је ова марама и данас веома скупа: од 20 до 50 хиљада рубаља.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“