Како је игра картама „дурак“ постала најпопуларнија у Русији?

Legion Media
„Дурак“ је била популарна игра у нижим слојевима друштва у царској Русији, а после 1917. године постала је хит широм СССР-а. 

Промешајте шпил карата и поделите шест карата, једну по једну, сваком играчу почев од првог са ваше леве стране. Добродошли у чувену руску игру „дуракˮ!

Прво спомињање

Први пут ова игра је званично описана у доба царске Русије. „Дуракˮ се, уз многе друге игре, спомиње у књизи под називом „Прорачунати картарошˮ, објављеној у Русији крајем 18. века. 

Међутим, аутор књиге није измислио ову игру. Књига само описује њена правила, јер је „дуракˮ већ био популаран међу сељацима и у нижим слојевима друштва широм Руске Империје, док су виши кругови радије играли покер, бриџ и пасијанс.

Можда је једноставност правила игре одбијала племство и привлачила слабије образоване слојеве друштва. Они су у сваком случају налазили одушка у игри која се могла играти у новац или само из забаве.

У 20. веку, после Октобарске револуције, игра је брзо стекла толику популарност да је свако, укључујући децу, умео да је игра.

Мада је „дуракˮ данас нешто мање заступљена забава у Русији, и даље је једна од омиљених игара картама за многе Русе који науче да је играју још у раном детињству.

Како се игра Као и код покера, постоје бројне варијације ове игре. Међутим, све имају нешто заједничко.

Два играча су довољна за игру, мада је са више учесника партија динамичнија.

„Дуракˮ се игра са шпилом од 36 карата који садржи карте од кечева наниже до шестице. Сваки играч добија по шест карата, једну по једну, које се деле у правцу казаљке на сату.

Када је сваки играч добио по шест карата, следећа карта у шпилу се окрене и постави на сто тако да сви могу да је виде, а преостале карте се ставе преко, али тако да се пола карте види. Знак карте која се види је моћнији од других у тој партији. Карта у том знаку било које вредности (чак и најмања) може да „победиˮ било коју карту преостала три знака.

Играч који поседује најмању карту у знаку видљиве карте игра први. Можда ће од њега тражити да покаже најмању карту у том знаку, док преосталих пет карата остаје скривено. Затим играч напада стављајући карту по свом избору на средину стола. Играч који седи лево од њега брани се тако што на ту карту поставља јачу карту истог знака или било коју карту најмоћнијег знака.

Када је карта побијена, нападач може да настави са још једним нападом поред претходног, али само користећи карте исте вредности као карте које се већ налазе на средини стола. Када је први нападач завршио, играч са леве стране онога који се брани може да нападне придржавајући се истог принципа. Када је напад успешно одбрањен, сматра се да су карте на столу побијене и оне се избацују из игре све до почетка нове партије. Играч који се брани затим пуни руку картама из шпила тако да поново има шест карата и постаје нападач док се играч са његове леве стране брани. Оба играча који нападају такође узимају карте из шпила да допуне руку до шест карата пре него што почне следећа рунда. 

Ако играч који се брани не успе да побије нападајуће карте, мора да сакупи све карте из средине стола и дода их себи (у том случају он може имати више од шест карата). 

Преврнута карта испод шпила улази у игру када дође на ред као и остале карте.

Циљ игре је избећи да будете последњи играч са картама. Последњи играч је „дуракˮ илити будала. Када се игра само из забаве нема никакве казне за њега, осим што га сви тако називају. У следећој партији „дуракˮ дели карте.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“