Пет заувек изгубљених архитектонских чуда која су красила Русију

Kira Lisitskaya (Photo: Legion Media, Public domain)
Током векова постојања замљу је захватило неколико ратова и страних интервенција са разорним пожарима. Поред тога нове власти често су се трудиле да реконструишу градове вођени својим приоритетима и уништавајући притом споменике архитектуре.

Страсни манастир у Москви

Страсни манастир, разгледница с краја 19. века
Тридесетих година прошлог века Јосиф Стаљин потписао је план генералне реконструкције Москве. Многе улице су прошириване и реконструисане, градили се саобраћајни чворови, и из тих разлога уклањане на десетине старих зграда. У склопу реконструкције и проширења улице Максима Горког (данас Тверска) 1937. године је порушен древни Страсни манастир. На његовом месту данас се налази Пушкински трг са музичким позориштем и спомеником песнику Александру Пушкину.

Страсни манастир и трг испред улаза, двадесете године прошлог века. Споменик Пушкину на другом крају трга биће пренет на место манастира.

Манастир је изграђен у 17. веку за време првог цара из династије Романов Михаила Фјодоровича. Главна манастирска светиња била је Страсна икона Мајке Божије која је по предању исцељивала. Манастир су оштетили и опљачкали Французи у време рата против Наполеона 1812. године, а звона с његовог звоника обзнанила су граду да се непријатељска војска повукла.

Тридесетих година прошлог века манастирске зидине су коришћене за пропагандне плакате и рекламе.

Летњи дворац Јелисавете Петровне у Санкт Петербургу

Дворац је представљао бисер руског барока 18. века у вкеме владавине ћерке Петра Првог Јелисавете. Пројектовао га је италијански архитекта Бартоломео Растрели који се у Русији одомаћио, као уосталом и све најпознатије петербуршке дворце, од Зимског до Петерхофа.

Сачувана је само гравира са приказом дворца као и натпис, „више од 160 раскошних станова, укључујући цркву, предворје и галерије“. Све је било украшено огледалима и скулптурама. Летња резиденција замишљена је као завршни акорд на пројекту луксузног Летњег врта.

После смрти Јелисавета Петровне овде неко време борави и Јекатерина Друга, где рађа сина, будућег императора Павла Првог. Управо он ће и порушити дворац како би на његовом месту себи изградио Михаиловски замак, опасан ровом са водом. Ирoнијом судбине баш овде Павла Првог убиће завереници. Нови замак сачуван је и данас.

Тихвинска црква у Иркутску

Камена црква посвећена Тихвинској икони Мајке Божије подигнута је 1754. године новцем најбогатијег трговца у Иркутску Ивана Бечевина.

Грађевина је изразити представник такозваног сибирског барока, својеврсног чудноватог споја руске орнаментике и источњачких будистичких елемената, степенастих лукова и точка дарме. У совјетско доба црква је затворена и запуштена, а 1932. године и порушена.

Шуховљева ротонда у Нижњем Новгороду

Пројектант чувеног Шуховљевог торња у Москви био је проналазач у области металних конструкција. За Сверуску индустријску и уметничку изложбу Шухов је 1896. године осмислио округли павиљон пречника 68 метара.

Кров ротонде чини јединствени мрежасти челични омотач, у чијем је средишњем делу први пут у свету употребљена конкавна мембранска конструкција. После тога, у 20. веку, архитекте ће такве конструкције обилато користити. По затварању изложбе ротонда је пренета у одмаралиште Јесентуки у Ставропољском крају, а у совјетско време је срушена.

Успенска црква у Кондопоги, Карелија

Север Русије надалеко је чувен по својој дрвеној архитектури. Међутим, велики број дрвених цркава прогутали су пожари. Оне које су сачуване доспевале су на Унескову листу културног наслеђа, рестауриране и брижљиво чуване. Ипак, у лето 2018. године љубитеље руске архитектуре потресла је тужна вест, изгорела је јединствена црква из 18. века. За само три сата ватра је скоро потпуно уништила архитектонско ремек-дело и једну од највиших дрвених грађевина у Русији (42 метра). 

Изгубљен је и барокни иконостас и плафон осликан јединственом композицијом „Света литургија“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“