Страсни манастир, разгледница с краја 19. века
Тридесетих година прошлог века Јосиф Стаљин потписао је план генералне реконструкције Москве. Многе улице су прошириване и реконструисане, градили се саобраћајни чворови, и из тих разлога уклањане на десетине старих зграда. У склопу реконструкције и проширења улице Максима Горког (данас Тверска) 1937. године је порушен древни Страсни манастир. На његовом месту данас се налази Пушкински трг са музичким позориштем и спомеником песнику Александру Пушкину.
Страсни манастир и трг испред улаза, двадесете године прошлог века. Споменик Пушкину на другом крају трга биће пренет на место манастира.
Манастир је изграђен у 17. веку за време првог цара из династије Романов Михаила Фјодоровича. Главна манастирска светиња била је Страсна икона Мајке Божије која је по предању исцељивала. Манастир су оштетили и опљачкали Французи у време рата против Наполеона 1812. године, а звона с његовог звоника обзнанила су граду да се непријатељска војска повукла.
Тридесетих година прошлог века манастирске зидине су коришћене за пропагандне плакате и рекламе.
Дворац је представљао бисер руског барока 18. века у вкеме владавине ћерке Петра Првог Јелисавете. Пројектовао га је италијански архитекта Бартоломео Растрели који се у Русији одомаћио, као уосталом и све најпознатије петербуршке дворце, од Зимског до Петерхофа.
Сачувана је само гравира са приказом дворца као и натпис, „више од 160 раскошних станова, укључујући цркву, предворје и галерије“. Све је било украшено огледалима и скулптурама. Летња резиденција замишљена је као завршни акорд на пројекту луксузног Летњег врта.
После смрти Јелисавета Петровне овде неко време борави и Јекатерина Друга, где рађа сина, будућег императора Павла Првог. Управо он ће и порушити дворац како би на његовом месту себи изградио Михаиловски замак, опасан ровом са водом. Ирoнијом судбине баш овде Павла Првог убиће завереници. Нови замак сачуван је и данас.
Камена црква посвећена Тихвинској икони Мајке Божије подигнута је 1754. године новцем најбогатијег трговца у Иркутску Ивана Бечевина.
Грађевина је изразити представник такозваног сибирског барока, својеврсног чудноватог споја руске орнаментике и источњачких будистичких елемената, степенастих лукова и точка дарме. У совјетско доба црква је затворена и запуштена, а 1932. године и порушена.
Пројектант чувеног Шуховљевог торња у Москви био је проналазач у области металних конструкција. За Сверуску индустријску и уметничку изложбу Шухов је 1896. године осмислио округли павиљон пречника 68 метара.
Кров ротонде чини јединствени мрежасти челични омотач, у чијем је средишњем делу први пут у свету употребљена конкавна мембранска конструкција. После тога, у 20. веку, архитекте ће такве конструкције обилато користити. По затварању изложбе ротонда је пренета у одмаралиште Јесентуки у Ставропољском крају, а у совјетско време је срушена.
Север Русије надалеко је чувен по својој дрвеној архитектури. Међутим, велики број дрвених цркава прогутали су пожари. Оне које су сачуване доспевале су на Унескову листу културног наслеђа, рестауриране и брижљиво чуване. Ипак, у лето 2018. године љубитеље руске архитектуре потресла је тужна вест, изгорела је јединствена црква из 18. века. За само три сата ватра је скоро потпуно уништила архитектонско ремек-дело и једну од највиших дрвених грађевина у Русији (42 метра).
Изгубљен је и барокни иконостас и плафон осликан јединственом композицијом „Света литургија“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
