У два главна фестивалска програма, „Такмичарском програму“ и програму „Известан поглед“ неколико филмова ће носити заставу Русије.
AFP
„Велико ми је задовољство што ће чак три дугометражна филма руских редитеља премијерно бити приказана у Кану“, каже Жоел Шапрон, међународно признати експерт за руску кинематографију и саветник Филмског фестивала у Кану већ 25 година. „Такав случај смо последњи пут имали 2007, када су 'Изгнанство' Андреја Звјагинцева, 'Александра' Александра Сокурова и 'Побуна. Случај Литвињенко' Андреја Некрасова приказани у Кану.“
„Руски филмови који ће се ове године наћи на фестивалу одлично описују савремено руско друштво“, додаје Шапрон.
1. „Петрови са грипом“
Све срећне породице су налик једна на другу, а свака несрећна породица је несрећна на свој начин, сматрао је Лав Толстој. Али, Петрови су, у најбољем случају, мач са две оштрице, јер је њихова несрећа илузорна игра фантазије.
Кирилл Серебренников/Фонд развития современного кинематографа «КИНОПРАЙМ», 2021
Петров је аутомеханичар, а његова бивша жена библиотекарка. Разведени су, али и даље живе заједно са сином, учеником основне школе. Петров, коме је скоро тридесет, враћа се тролејбусом кући са посла када осети да има грозницу. Убрзо се нађе у... погребним колима, где испија много вотке са случајним познаницима. Након тога наставља да пије у друштву професора филозофије. Петров на крају стиже кући, где га чекају његова бивша жена и син, такође болесни од грипа. За све њих биће то искуство које ће им променити живот.
Филм признатог руског позоришног и филмског редитеља Кирила Серебеникова у конкуренцији је за Златну палму на 74. Канском фестивалу. У филму „Петрови са грипом“ Серебреников се поиграва различитим жанровима као што циркуски уметник ходајући на штулама гута ватру. Филм је мешавина стварности и фантазије, а у њему играју Семјон Серзин, Чулпан Хаматова, Јулија Пересиљд и Јуриј Колокољников.
Филм „Петрови са грипом“ заснован је на познатом роману „Петрови са грипом и око њега“ Алексеја Саљникова, који је објављен 2016. године и освојио је велики број признања.
„Ово је покушај да опишем нашу земљу кроз емпатију, и да прикажем своје детињство, страхове и радости, љубав и мржњу, бес и обожавање, усамљеност и снове. Желео сам да у овом филму буде много сензуалности, много љубави. <...> Ово филмско дело је потпуно искрено и поштено“, рекао је једном приликом редитељ.
2. „Купе бр. 6“
Финска студенткиња путује возом од Москве до Мурманска у покушају да побегне свом тајанственом обожаваоцу. Вољом судбине девојка дели купе са суморним руским рударом. Изненада овај нежељени сусрет обома омогућава да ублаже своју самоћу.
Юхо Куосманен/Achtung Panda! Media, 2021
„Купе бр. 6“ је финско-немачко-естонско-руска копродукција. Радња се дешава 90-их. Водећи руски продуценти, сценаристи и глумци су радили на филму, укључујући продуцента Сергеја Сељанова („Брат” и „Брат 2”) и Јурија Борисова, звезду биографског филма о Михаилу Калашњикову. Филм је режирао Јухо Коусманен, чије је дебитантско остварење „Најсрећнији дан у животу Олија Мекија“ однело главну награду у програму „Известан поглед“ у Кану 2016.
Коусманен је свој филм на руском језику снимао у Санкт Петербургу, Москви, Мурманску, Петрозаводску и селу Териберка, где је Андреј Звјагинцев снимио свој „Левијатан“.
3. „Случај“
Ова драма говори о професору универзитета средњих година који се бори за своје идеале друштвене правде и за сам живот. Главни јунак користи друштвене мреже да изрази критику локалних власти, али ће се убрзо наћи у кућном притвору. Осећа се као да бије узалудну битку.
Алексей Герман мл./Метрафильмс, 2020
У филму „Случај“ играју Мераб Нинидзе, Ана Михалкова, Роза Харулина, Светлана Ходченкова, Александар Паљ и Александра Бортич.
Редитељ филма Алексеј Герман Млађи је прави ветеран на фестивалима. Његова драма „Папирни војник“ добила је награду за најбољу режију на фестивалу у Венецији, његов филм „Довлатов” освојио је Сребрног медведа у Берлину 2018. за изузетан уметнички допринос, док је његова драма „Под електричним облацима“ исту награду освојила 2015.
„Случај“ ће бити премијерно приказан у оквиру програма „Известан поглед“, резервисаног за перспективне и експерименталне ствараоце.
„За мене је ово био експеримент, јер је филм снимљен на само једној локацији, па је премијера у Кану нешто на шта сам поносан“, рекао је Алексеј Герман Млађи.
„Пре свега овај филм је наш израз љубави великој руској књижевности: мом вољеном Гогољу, Грибоједову и Достојевском. За мене је тема поштовања и одговорности грађана према земљи веома важна. Наш главни јунак се бори за, како се њему чини, бољу будућност, за правду.“
4. „Отварајући песнице“
Заур је претерано брижан отац, а његовој деци је дојадила његова контрола. Породица живи у селу Мизур, високо у планинама Северне Осетије. Кад се појави прилика да се извуче из очевог наручја, Зауров најстарији син Аким одлази у најближи град Ростов на Дону у потрази за послом. Његов млађи брат Дако још слабо познаје живот, док његова сестра Ада планира такође на напусти оца у потрази за слободом.
Кира Коваленко/Нон-стоп Продакшн, 2021
„Први импулс за заплет филма била је једна фраза из Фокнеровог романа 'Уљез у прашини' о томе да ретко ко међу нама може да поднесе ропство, али да нико од нас не може да поднесе слободу“, каже редитељка Кира Коваљенко. Њен филм спада међу најупечатљивија остварења која ће бити приказа у програму „Известан поглед“.
Кира је студенткиња Александра Сокурова, мајстора кинематографије који истражује најмрачније куткове људске душе. Њено дебитантско остварење „Софичка“, засновано на истоименој причи Фазила Искандера, премијерно је приказано на фестивалу „Тамне ноћи“ у Талину 2016.
Према речима продуцента Александра Родњанског, „Отварајући песнице“ је „храбро и неочекивано зрело дело које комбинује дубоко познавање људске психологије са очигледним уметничким талентом ауторке. Филм је такође необичан зато што ставља у центар пажње Северну Осетију, која је досад била неистражена земља у кинематографији.“
5. „Бели пут!“
Ова мистична драма прати главног јунака у покушају да пронађе мајку која је нестала у степи Калмикије. Када је коначно пронађе, они крећу на метафизичко путовање за које нису никада имали времена током њеног живота. „То је савремени мит који ће бити разумљив сваком ко је икад доживео не само губитак вољене особе, него и унутрашњи губитак себе самог“, објашњава редитељка Ела Манжејева.
Валерий Матыцин/ТАСС
Филм ће бити приказан у оквиру програма за младе ствараоце L’Atelier који им омогућава да пронађу финансирање за своје филмове, дистрибуцију и подршку. Програм нуди избор од око 15-ак дугометражних филмова и позива њихове редитеље на фестивал у Кану.
Руски филм се нашао у овом програму први пут у последњих 15 година.
6. „Под јастуком“
Ово је вишеформатни пројекат из сфере забаве који децу подстиче да „истраже магични свет испод јастука старог кауча“.
„Под јастуком“ у центар пажње ставља „Мормотика“, ручно прављену играчку налик на мацу која треба да постане нови најбољи пријатељ вашег детета.
Georgy Molodtsov/Mormotik Studio, 2021
То је „универзална прича о породичним вредностима“ која се може допасти деци свих узраста, као и одраслима. „Под јастуком“ је интерактивна видео-игра и истовремено цртана серија, доступна на руском и енглеском.
Љубитељи анимације имаће прилике да погледају „Под јастуком“ на Marche du Film, што је глобално окупљање професионалаца из филмске индустрије које се одржава сваке године истовремено са фестивалом у Кану.