Лингвисти разликују три групе руских дијалеката: северне, јужне и централне, а сви они се међусобно разумеју. Међутим, постоји велики број речи и фраза које не разумеју чак ни Руси из других региона. Ово су најчешће коришћене савремене регионалне речи, према недавном истраживању руског језичког института „Виноградов“ и IT компаније „Јандекс“ у којем су коришћени онлајн чланци и коментари 6 милиона корисника (укупно преко милијарду речи).
У већини сибирских градова, од Краснојарска до Томска, прозирна заштита за документе назива се „муљтифора“, што значи „много рупа“ на латинском. У другим руским регионима таква навлака се зове просто „фајл“.
„Бака ми је донела нешто закатке“, можете често чути у Астрахању или на Криму. Овако локално становништво назива домаћу зимницу. Реч потиче од глагола „закативат“ (паковати).
Московљани нове стамбене рејоне називају „человејники“, што је комбинација две речи: човек (человек) и мравињак (муравејник). Ови рејони су препуни огромних стамбених комплекса у којима на хиљаде људи живи на малом простору, па сигурно мора да се осећају као мали мрави у великом свету.
Када одете у Владивосток или Хабаровск, нека вас не изненади ако чујете овакву фразу: „Возим само пруље“. Ова необична реч значи возила са десним воланом, а комбинација је речи „прави“ (десни) и „руљ“ (волан). Користи се само у далекоисточним регионима Русије. С обзиром на близину Јапана, тамо су оваква возила популарнија од возила са левим воланом.
Ролка је у Санкт Петербургу и околини позната као „бадлон“. Лингвисти кажу да реч потиче од врсте влакна које се зоне „бан-лон“, а коришћено је за одећу која је била популарна 70-их. У другим руским регионима ролка се зове „водолазка“ (од речи за рониоца). Ради се о томе да је овај део одеће заправо део ронилачког одела.
Како се на руском каже хитно? У Краснодару и Ростову на Дону локални становници кажу овако: „Морамо овај задатак обавити срочно-обморочно!“ То је комбинација две речи у значењу „хитно“ и „несвестица“. Звучи чудно, али је веома јасно!
На Уралу грана се каже вичка. Лингвисти кажу да је то можда стари назив за пастирски штап. Ипак, вичка звучи слично као реч „ветка“, како се грана назива у другим руским регионима.
Ово је једна од најпопуларнијих речи у Москви (и околним регионима) за ресторан. „Једаљња“ потиче од глагола „јест“ (јести) и значи да особа иде у ресторан само да једе, а не да открије изузетну куинарске мајсторије или направи селфи у претенциозном ентеријеру. Само клопа!
У калињинградским медијима можете пронаћи много чланака о важности „кески“. Ово је типично калињинградска реч за велике контејнере за отпад који се обично налазе у стамбеним рејонима, двориштима канцеларија или на градилиштима. 90-их година немачка компанија Keske испоручивала је такве контејнере у Калињинград са својим логом, па су становници усвојили ову реч. У Вологди и Кемерову, међутим, контејнери са отпад се називају „муљда“, што је скраћено од „мусорни контејнер“.
Напорно радити се у Иркутску, на Сахалину и у Хабаровску каже „копитит“. Етимологија ове речи је врло занимљива, јер потиче од речи „копито“. Буквално значи копати земљу копитима, обично тражећи храну.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
