„У Рубенсовом стилу”: Руска бања на сликама 

Василиј Перов: Уочи девојачке вечери. Извођење невесте из бање, 1870.

Киевский музей русского искусства

Бања је за Русе имала посебан смисао, на купање и парење ишло се само одређеним данима и притом су постојала правила. Један од најважнијих повода за одлазак у бању била је предстојећа свадба. Осим тога, у бањи су људи понекад проводили пола дана уз јело и пиће. На слици Перова видимо како жене под руку воде разнежену невесту која је у свом сањарењу чак заборавила завежљај са одећом. 

Казимир Маљевич: У бањи, 1910-11.

Русский музей

Чак је и творац супрематизма и „Црног квадрата” имао своју интерпретацију бање. Већ на овом цртежу на обичну свакодневну тему уметник тражи свој стил и игра се са облицима, одустајући од тачног преношења стварности. 

Зинаида Серебрјакова: Бања, 1913.

Русский музей

Амазонка руске авангарде на модернистички начин, карактеристичан за њено време, поетизује женственост и женске облике. Жене на њеној слици су обичне сељанке и свака од њих 11 заузета је својим послом. За ово прилично импозантно платно димензија 135 × 174 cm, на којем је сликарка радила две године, претходно је направила велики број скица.

Борис Кустодијев: Руска Венера, 1926.

Государственный художественный музей Нижнего Новгорода

Назив слике све говори. Најважнији сликар свакодневице трговачких породица у Русији, Кустодијев је приказао идеал руске лепоте с почетка 20. века.

Александар Герасимов: Сеоска бања, 1938.

Тамбовская областная картинная галерея

Стаљинов „дворски” сликар аутор је легендарних совјетских слика као што су „Лењин за говорницом” и „Стаљин и Ворошилов у Кремљу”. Међутим, имао је он и „незваничне” радове, на којима се одражава његов сликарски таленат. Једна од таквих слика је ова жанровска сцена у бањи, на којој су све женске фигуре налик на Рубенсове.

Аркадиј Пластов: Пролеће, 1954.

Третьяковская галерея

У совјетској званичној уметности практично није било приказивања голотиње. Зато је слика Пластова веома храбар експеримент. На великом платну димензија 210 × 123 cm нага девојка облачи девојчицу после купања у бањи.

Владимир Стожаров: Бања. Жена која пере веш. Етида. 1960.

Приватна колекциja

Код Стожарова, који је на својим сликама бележио свакодневицу руског живота, осим храмова, сеоских сижеа и мртве природе са руском традиционалном обућом (лаптама), постоји и серија етида на тему бање. Жене на тим сликама нису еротичне и баве се обичним стварима: перу косу, седе у једноставним позама или перу веш.

Фјодор Самусев: После бање. 1960.

Приватна колекциja

За многе совјетске уметнике сижеи из бање били су добар повод за вежбу у сликању нагог људског тела. По правилу студенти уметничких академија такође су обрађивали тему бање.

Алексеј и Сергеј Ткачев: У бањи, 1974.

Третьяковская галерея

Браћа Ткачев су насликали читаву серију радова на тему бање зими и лети, сликали су људе после бање, који се трљају снегом или леже у сауни. На овој слици је приказан класичан сиже: жена купа дете у бањи.

Јуриј Пенушкин: Из бање, 1975.

Приватна колекциja

Уметник је детињство провео кришом гледајући како загрејане жене излазе из бање, захватају воду и враћају се назад. Зато је овај чин назвао једноставно „руско чудо”.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!