„У Рубенсовом стилу”: Руска бања на сликама 

Василиј Перов: Уочи девојачке вечери. Извођење невесте из бање, 1870.

Бања је за Русе имала посебан смисао, на купање и парење ишло се само одређеним данима и притом су постојала правила. Један од најважнијих повода за одлазак у бању била је предстојећа свадба. Осим тога, у бањи су људи понекад проводили пола дана уз јело и пиће. На слици Перова видимо како жене под руку воде разнежену невесту која је у свом сањарењу чак заборавила завежљај са одећом. 

Казимир Маљевич: У бањи, 1910-11.

Чак је и творац супрематизма и „Црног квадрата” имао своју интерпретацију бање. Већ на овом цртежу на обичну свакодневну тему уметник тражи свој стил и игра се са облицима, одустајући од тачног преношења стварности. 

Зинаида Серебрјакова: Бања, 1913.

Амазонка руске авангарде на модернистички начин, карактеристичан за њено време, поетизује женственост и женске облике. Жене на њеној слици су обичне сељанке и свака од њих 11 заузета је својим послом. За ово прилично импозантно платно димензија 135 × 174 cm, на којем је сликарка радила две године, претходно је направила велики број скица.

Борис Кустодијев: Руска Венера, 1926.

Назив слике све говори. Најважнији сликар свакодневице трговачких породица у Русији, Кустодијев је приказао идеал руске лепоте с почетка 20. века.

Александар Герасимов: Сеоска бања, 1938.

Стаљинов „дворски” сликар аутор је легендарних совјетских слика као што су „Лењин за говорницом” и „Стаљин и Ворошилов у Кремљу”. Међутим, имао је он и „незваничне” радове, на којима се одражава његов сликарски таленат. Једна од таквих слика је ова жанровска сцена у бањи, на којој су све женске фигуре налик на Рубенсове.

Аркадиј Пластов: Пролеће, 1954.

У совјетској званичној уметности практично није било приказивања голотиње. Зато је слика Пластова веома храбар експеримент. На великом платну димензија 210 × 123 cm нага девојка облачи девојчицу после купања у бањи.

Владимир Стожаров: Бања. Жена која пере веш. Етида. 1960.

Код Стожарова, који је на својим сликама бележио свакодневицу руског живота, осим храмова, сеоских сижеа и мртве природе са руском традиционалном обућом (лаптама), постоји и серија етида на тему бање. Жене на тим сликама нису еротичне и баве се обичним стварима: перу косу, седе у једноставним позама или перу веш.

Фјодор Самусев: После бање. 1960.

За многе совјетске уметнике сижеи из бање били су добар повод за вежбу у сликању нагог људског тела. По правилу студенти уметничких академија такође су обрађивали тему бање.

Алексеј и Сергеј Ткачев: У бањи, 1974.

Браћа Ткачев су насликали читаву серију радова на тему бање зими и лети, сликали су људе после бање, који се трљају снегом или леже у сауни. На овој слици је приказан класичан сиже: жена купа дете у бањи.

Јуриј Пенушкин: Из бање, 1975.

Уметник је детињство провео кришом гледајући како загрејане жене излазе из бање, захватају воду и враћају се назад. Зато је овај чин назвао једноставно „руско чудо”.