Идиличне руске даче на платнима домаћих сликара

Лав Лагорио, „Дача“, 1892.

Музеј лепих уметности, Луганск

Прве даче, тачније виле ван града изградили су још средином 18. века богати руски племићи. У тим кућама боравило се претежно лети и оне по правилу нису имале грејање.

Владимир Мајаковски, „Долазак на дачу“, 1899.

Приватна колекција

Припреме и одлазак на дачу у летњим месецима личили су на природну непогоду, практично једну кућу требало је преселити у другу. А у викендици је поред тога ваљало организовати и велико спремање куће после зиме.

Константин Коровин, „За столом за чај“, 1888.

Музеј Поленова, Москва

Лагано испијање чаја на отвореном са самоваром, била је омиљена активност Руса све до средине прошлог века. Домаћини су по цео дан могли да седе са гостима за столом. Неизоставно је било лепо посуђе.

Николај Биковски, „На дачи, девојчица чисти бобице“, 1880.

Третјаковска галереја

У викендици увек има много посла (иако звучи парадоксално, али тамо се готово не може одморити). Најкорисније је, по мишљењу руских домаћица брање бобичастог воћа и кување слатка и џема за предстојећу зиму.

Исак Левитан, „На дачи у сумрак“, 1890-те.

Ростовски Кремљ

Мајстор меланхоличног руског пејзажа Левитан слика „другачију“ дачу, усамљену кућу са дрвећем и меканом светлошћу са прозора. Ако се довољно удубите највероватније ћете моћи да осетите и свраб после уједа комараца.

Иља Рјепин, „На академској дачи“, 1898.

Руски музеј

Своју дачу је имала и Академија уметности из Петербурга. Овде су лети долазили и студенти и врсни уметници радећи за штафелајом.

Борис Кустодијев, „На тераси“, 1906.

Музеј лепих уметности у Нижњем Новгороду

Кустодијев је на својим платнима често сликао трговачку свакодневицу, а испијање чаја са самоваром био је један од његових омиљених мотива.

Александар Кисељов, „Дача на Криму“, 1906.

Краснодарски музеј уметности Ф. А. Коваленко

Дача на мору била је посебан луксуз. Многи познати писци и сликари имали су куће за одмор на Криму, а цареви читаве летње резиденције. Прелеп ваздух, борови, сунце и слана вода имали су лековит учинак.

Владимир Мајаковски, „Луткарска представа на селу“, 1908. године.

Деца колективно проводе слободно време и то је једна од карактеристика која се обавезно везује за одмор на селу и добре комшије.

Марк Шагал, „Прозор на дачи“, 1915.

Третјаковска галереја

Дрвени прозори, завеса, брезе, типична руска дача. Заљубљени који лебде над градом на сликама Марка Шагала, највероватније су одлучили да се одморе у идиличном пејзажу.

Витолд Бјалиницки, „Дача у врту“, 1910.

Костромски музеј

Дача је обавезно имала башту и врт са воћкама, јорговном и цвећем. Њихово гајење изискивало је много посла, али је представљало уживање за очи.

Исак Бродски, „Опало лишће“, 1929.

Третјаковска галереја

Сезона одмора није се завршавала се одласком лета. Многи су боравили у викендицама и у јесен, све док не почне хладноћа, па су могли да уживају у богатству и лепоти јесењих боја и опалог лишћа.

Сергеј Виноградов, „На дачи“, 1932.

Јекатеринбуршки музеј сликарства

Дача није изгубила на значају ни после револуције. Плацеве ван града имали су војна лица, функционери, научници, а касније су давани чак и радницима без надокнаде.

Фјодор Решетњиков, „У викендици“, 1949.

Сликар је зналачки дочаравао живот совјетске деце, а његове познате слике су Поново кец и Долазак на распуст. Доминира утисак да се деци допада у викендици, пре свега зто што је време распуста.

Марија Павлова, „На дачи“, 2013.

Приватна колекција

Лето, деца, чај и лење мачке, другим речима кућа ван града је и данас острво блаженства.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!