Идиличне руске даче на платнима домаћих сликара

Музеј Поленова, Москва
Странце су одувек одушевљавале руске даче (викендице) и живот ван града. Природа, пријатне куће, испијање чаја на терасама. Руски сликари умели су све то да зачине са још мало романтизма.

Лав Лагорио, „Дача“, 1892.

Прве даче, тачније виле ван града изградили су још средином 18. века богати руски племићи. У тим кућама боравило се претежно лети и оне по правилу нису имале грејање.

Владимир Мајаковски, „Долазак на дачу“, 1899.

Припреме и одлазак на дачу у летњим месецима личили су на природну непогоду, практично једну кућу требало је преселити у другу. А у викендици је поред тога ваљало организовати и велико спремање куће после зиме.

Константин Коровин, „За столом за чај“, 1888.

Лагано испијање чаја на отвореном са самоваром, била је омиљена активност Руса све до средине прошлог века. Домаћини су по цео дан могли да седе са гостима за столом. Неизоставно је било лепо посуђе.

Николај Биковски, „На дачи, девојчица чисти бобице“, 1880.

У викендици увек има много посла (иако звучи парадоксално, али тамо се готово не може одморити). Најкорисније је, по мишљењу руских домаћица брање бобичастог воћа и кување слатка и џема за предстојећу зиму.

Исак Левитан, „На дачи у сумрак“, 1890-те.

Мајстор меланхоличног руског пејзажа Левитан слика „другачију“ дачу, усамљену кућу са дрвећем и меканом светлошћу са прозора. Ако се довољно удубите највероватније ћете моћи да осетите и свраб после уједа комараца.

Иља Рјепин, „На академској дачи“, 1898.

Своју дачу је имала и Академија уметности из Петербурга. Овде су лети долазили и студенти и врсни уметници радећи за штафелајом.

Борис Кустодијев, „На тераси“, 1906.

Кустодијев је на својим платнима често сликао трговачку свакодневицу, а испијање чаја са самоваром био је један од његових омиљених мотива.

Александар Кисељов, „Дача на Криму“, 1906.

Дача на мору била је посебан луксуз. Многи познати писци и сликари имали су куће за одмор на Криму, а цареви читаве летње резиденције. Прелеп ваздух, борови, сунце и слана вода имали су лековит учинак.

Владимир Мајаковски, „Луткарска представа на селу“, 1908. године.

Деца колективно проводе слободно време и то је једна од карактеристика која се обавезно везује за одмор на селу и добре комшије.

Марк Шагал, „Прозор на дачи“, 1915.

Дрвени прозори, завеса, брезе, типична руска дача. Заљубљени који лебде над градом на сликама Марка Шагала, највероватније су одлучили да се одморе у идиличном пејзажу.

Витолд Бјалиницки, „Дача у врту“, 1910.

Дача је обавезно имала башту и врт са воћкама, јорговном и цвећем. Њихово гајење изискивало је много посла, али је представљало уживање за очи.

Исак Бродски, „Опало лишће“, 1929.

Сезона одмора није се завршавала се одласком лета. Многи су боравили у викендицама и у јесен, све док не почне хладноћа, па су могли да уживају у богатству и лепоти јесењих боја и опалог лишћа.

Сергеј Виноградов, „На дачи“, 1932.

Дача није изгубила на значају ни после револуције. Плацеве ван града имали су војна лица, функционери, научници, а касније су давани чак и радницима без надокнаде.

Фјодор Решетњиков, „У викендици“, 1949.

Сликар је зналачки дочаравао живот совјетске деце, а његове познате слике су Поново кец и Долазак на распуст. Доминира утисак да се деци допада у викендици, пре свега зто што је време распуста.

Марија Павлова, „На дачи“, 2013.

Лето, деца, чај и лење мачке, другим речима кућа ван града је и данас острво блаженства.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“