Успенска саборна црква изграђена је крајем 15. века. То је главни храм у Кремљу у коме су крунисани и венчавани са царством владари Русије. Пожар из 1626. године озбиљно је оштетио цркву, а у периоду 1642-1643 цар Михаил Фјодорович наредио је да се обију старе фреске и храм поново ослика.
Како су се само савремени рестауратори запањили када се испод иконостаса појавио стари живопис.
„Открили смо три нивоа орнамената без текста и изнад њих медаљоне са ликовима светитеља“, каже кустос храма Алексеј Берков. Две горње композиције живописане су 1643. године, као и већи део фресака у храму. Доње потичу или с краја 15. века када је урађен први иконостас или из 1515. године када је завршено осликавање храма. На једној од фресака пронађени су трагови причвршћивања првог иконостаса, и то нам омогућава да разумемо како су се фреске сачуване. Највероватније је било незгодно да се обијају. Рестауратори настављају да трагају за древним живописом и на другој страни.
После уласка у Москву Наполеонове војске 1812. године из Успенске саборне цркве нестало је готово целокупно сребро. Сачуван је само саркофаг са моштима митрополита Јоне, који се по предању појавио пред Французима са претећом песницом, па нису хтели да ризикују. Али када се Наполеонова војска повлачила плен, а било је то око 300 килограма племенитог метала, одузет је и враћен у храм. У том тренутку метал је већ био претопљен, па је 1817. године од њега направљен црквени лустер, полијелеј, украшен цветовима и виновом лозом.
Пре неколико векова на територији Московског Кремља живели су бољари, трговци, налазила се манастирска подворја и службени станови чиновника. Овде су биле тесне, уске улице препуне разних зграда. Од времена Ивана Трећег стално се нешто реконструисало, просецане су нове улице, рушене старе зграде и грађене нове, постављани и уклањани споменици.
Кремљ данас чине пространи тргови и зелени паркићи. Али сачувана је и једна безимена улица која се налази између Патријаршијског дворца и Успенске саборне цркве. Она води од Саборног трга, с једне стране, до главног улаза у цркву, с друге. Желите да видите како је некада изгледао Кремљ? Оријентишите се према крсту с леве стране од здања Успенског саборног храма.
Кремљ је остао без бројних споменика архитектуре како у првој деценији после револуције тако и током многих реконструкција пре ње. На месту неких од њих остали су занимљиви артефакти. Остаци темеља Малог Николајевског дворца који је волео да посећује цар Николај Први налазе се на тргу преко пута Цар-звона. У близини кроз стакло виде се и остаци Чудовског манастира, срушеног 1929. године. Иза археолошких ископина налази се нови подземни музеј који ће ускоро бити отворен.
У Угаоној арсеналској кули (поред Гроба незнаног јунака) налази се једини сачувани бунар у Кремљу и један од најстаријих у Москви. Кула је изграђена крајем 15. века управо на месту извора како би се у случају опсаде тврђава обезбедила водом. Извор се показао као врло ћудљив, а ниво воде неколико пута толико се подизао да је плавио читав простор. Совјетски стручњаци су тек 1975. године схватили како је у прошлости решаван тај проблем. Испоставило се да од бунара води галерија према подземној реци Неглинки где отиче сувишна вода. А када галерију закрчи ђубре извор плави кулу. Бунар се данас не користи мада је технички исправан и вода отиче у Неглинку. Туристима је забрањена посета из безбедносних разлога.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
