Балалајка је жичани инструмент троугластог облика са праговима на врату, шупљим телом и три жице. Две жице су наштимоване на исти тон, док је трећа наштимована за кварту више.
Балалајка се први пут спомиње у писаним изворима крајем 17. века. Балалајка је поједностављена верзија домре, такође инструмента са три жице који су користили путујући музичари скомороси.
Као и домру, балалајку је Руска православна црква у почетку забрањивала као „ђавољиˮ инструмент. Али у 18. и 19. веку балалајка је постала веома популарна међу Русима. Њени високи тонови и енергичан звук били су савршена пратња за плес.
Назив балалајка је ономатопеја. Звук ове речи имитира одзвањајуће, окидајуће тонове које инструмент производи. Може се упоредити са речју „балакатˮ у значењу „блебетатиˮ.
Руска народна песма „Коробејникиˮ („Улични продавциˮ) у извођењу дечака Степана Филипова
Прима балалајка је једини солистички инструмент из групе балалајки. Постоје такође балалајка секунда и алт, које се користе у оркестрима и ансамблима, и бас балалајка и контрабас балалајка.
Михаил Тихонов свира бас балалајку
Василиј Андрејев (1861-1918), виолиниста класичног образовања, 80-их година 19. века је проучавао руске народне инструменте. Осмислио је ново штимовање за балалајку и израдио њену стандардну конструкцију. Држећи концерте широм Русије Андрејев је популаризовао балалајку. Јефтина, гласна и лака за свирање, брзо је стекла масовну популарност.
Василиј Андрејев
Јавно власништвоУ совјетско доба балалајка се свирала у музичким школама широм СССР-а као један од изборних инструмената. У савременој Русији постоје и академске студије балалајке.
Алексеј Архиповски је савремени руски виртуоз на балалајки
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
