Пре и после: Храм Василија Блаженог пре 100 година и данас

Press photo/Државни историјски музеј
Најпрепознатљивија црква у Москви подигнута је пре више од 400 година и за то време више пута је претрпела измене. Погледајте фотографије из 20-их година прошлог века и упоредите их са савременим призорима.

Храм Василија Блаженог подигнут је 1555-1561, тако да 2021. пуни 460 година.

Изградњу храма наредио је Иван Грозни у част освајања Казањског царства и присаједињења Казања московској држави. То се догодило дан после важног православног празника Покрова Пресвете Богородице, коме је храм и посвећен.

У целом свету ова грађевина позната је као храм Василија Блаженог, мада је њен званичан назив заправо црква Покрова Пресвете Богородице на Рову или Покровска црква.

Посебан део цркве са споредним олтаром, посвећен јуродивом Василију Блаженом, дозидан је касније. Само тај део цркве је имао грејање и у њему су се службе одржавале сваког дана, па је по њему читава црква понела име.

Читав храм има укупно 11 олтара, односно 11 самосталних цркава са својим иконостасима. Храм има и 11 купола: девет се налази изнад десет посебних цркава, две над црквом Василија Блаженог, а једна над звоником.

Према најпознатијој верзији, неимари храма били су извесни Барма и Постник. Иван Грозни је, према легенди, касније наредио да се они ослепе како никада не би саградили ништа лепше.

Храм је неколико пута горео и у XVII-XVIII веку неколико пута мењао изглед. Храм је преуређиван, дозидане су му припрате, трем и споредни олтари. Чак се и кров мењао. На пример, на старим гравирама приказан је храм са једном високом куполом у облику шатора која је касније изгубљена.

Током антирелигијске кампање у СССР-у храм је чудом преживео, мада је совјетска власт планирала и њега да сруши. Али најугледније архитекте и историчари су се изборили да се храм сачува, с тим што је претворен у историјско-архитектонски музеј.

А како становници Совјетског Савеза не би заборавили да црква више нема ранију функцију, поставка је била посвећена теми: религија је зло. На пример, у совјетско доба изнад врата је стајао цитат Карла Маркса: „Укидање религије као илузорне среће народа неопходан је услов његове истинске среће.“

У совјетско доба храм је озбиљно рестауриран и планирано је да му се врати изворни изглед. Због тога су скинути слојеви боје и откривене цигле и елементи декора од белог камена. Притом су многе старе фреске заувек изгубљене.

Данас се у храму Василија Блаженог одржавају богослужења, али је он и даље филијала Историјског музеја и у њему се редовно приређују обиласци са водичем. Један од главних симбола Москве такође је објекат Светске културне баштине под заштитом Унеска.

Изложба „Време промена. Покровска црква од 1920-их до 1930-их“ биће одржана у Историјском музеју од 28. јула 2021. до 24. јануара 2022. године.

 

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“