Софија Великаја – екипно злато и индивидуално сребро у мачевању – капетан оружаних снага. Виталина Бацарашкина – два злата, једно сребро у стрељаштву – поручник руске националне гарде. Јевгениј Рилов – два индивидуална злата, једно екипно сребро – старији водник полиције.
Оваквих „спортиста са еполетамаˮ на победничком постољу у Токију међу руским олимпијским шампионима било је скоро половина. Али откуд сви ти официри, заставници и водници? Зар Русија шампионе припрема у четама и посебним батаљонима?
Па, није баш тако. Војници су заиста стајали на почецима совјетског спорта, јер су у Црвеној армији одржавана такмичења на којима се утврђивало ко је најбољи. У време СССР-а управо су припадници Црвене армије чинили елиту совјетског спорта. Средином 30-их појавили су се армијски војни клубови и друштва, као и пракса да се у њих позивају најбољи спортисти у земљи. На пример, познати су случајеви када су фудбалска и хокејашка екипа Совјетског Савеза практично у потпуности биле састављене од официра.
Многе од ових спортских структура које су осниване при државним ресорима постоје до данас и у њиховом саставу и данас тренирају најбољи спортисти у читавој земљи, због тога што у њима функционишу најбоље школе и тренери. Најпопуларнији су ЦСКА (Централни спортски клуб армије) и „Динамоˮ (спортско друштво Министарства унутрашњих послова, у чији састав су раније улазиле и војне јединици при МУП-у, од којих је касније формирана руска национална гарда).
Нико, наравно, не тера спортисте да пролазе војну службу у касарнама. Чинови се спортистима ових клубова и друштава додељују на основу спортских резултата.
„Напредовање у служби зависи од спортског резултата. Звање спортисте сталног тима је капетан и зато сваки спортиста има могућност да достигне тај војни чин или да га чак мало надмаши у случају посебних заслугаˮ, изјавио је у емисији „Между тем” начелник ЦСКА пуковник Артјом Громов.
То јест, стортисти при клубовима и друштвима добијају чинове после постигнутих успеха на међународним такмичењима, што је пракса која потиче из СССР-а. Данас у оваквим армијским клубовима постоје две категорије спортиста: војници и цивили који потписују уговор.
„Ми имамо експертски савет који даје препоруку које од водећих руских спортиста има смисла позвати на војну службу, а са ким треба склопити уговорˮ, објашњава прес-центар ЦСКА. Спортистима то доноси солидну финансијску подршку, они такође примају плату од армијског клуба заједно са доплатама за војни чин, с тим што после спортске каријере могу да наставе војну каријеру.
Није, у целом свету многе спортске звезде такође су припадници војске, а то им такође омогућава да учествују у играма Међународног савеза војног спорта (IMSC), што је најутицајнија спортска организација на свету после Међународног олимпијског комитета.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
