Зашто су готово половину руских медаља у Токију освојили припадници безбедносних структура?

Алексеј Куденко/Sputnik
На протеклим Олимпијским играма Русија је освојила 71 медаљу, што је најбољи резултат земље за последњих 17 година. А скоро половину тих медаља освојили су људи из војске, полиције и националне гарде.

Софија Великаја – екипно злато и индивидуално сребро у мачевању – капетан оружаних снага. Виталина Бацарашкина – два злата, једно сребро у стрељаштву – поручник руске националне гарде. Јевгениј Рилов – два индивидуална злата, једно екипно сребро – старији водник полиције.

Оваквих „спортиста са еполетамаˮ на победничком постољу у Токију међу руским олимпијским шампионима било је скоро половина. Али откуд сви ти официри, заставници и водници? Зар Русија шампионе припрема у четама и посебним батаљонима?

Совјетска традиција

Па, није баш тако. Војници су заиста стајали на почецима совјетског спорта, јер су у Црвеној армији одржавана такмичења на којима се утврђивало ко је најбољи. У време СССР-а управо су припадници Црвене армије чинили елиту совјетског спорта. Средином 30-их појавили су се армијски војни клубови и друштва, као и пракса да се у њих позивају најбољи спортисти у земљи. На пример, познати су случајеви када су фудбалска и хокејашка екипа Совјетског Савеза практично у потпуности биле састављене од официра.

Многе од ових спортских структура које су осниване при државним ресорима постоје до данас и у њиховом саставу и данас тренирају најбољи спортисти у читавој земљи, због тога што у њима функционишу најбоље школе и тренери. Најпопуларнији су ЦСКА (Централни спортски клуб армије) и „Динамоˮ (спортско друштво Министарства унутрашњих послова, у чији састав су раније улазиле и војне јединици при МУП-у, од којих је касније формирана руска национална гарда).

Како се додељују чинови?

Нико, наравно, не тера спортисте да пролазе војну службу у касарнама. Чинови се спортистима ових клубова и друштава додељују на основу спортских резултата.

Напредовање у служби зависи од спортског резултата. Звање спортисте сталног тима је капетан и зато сваки спортиста има могућност да достигне тај војни чин или да га чак мало надмаши у случају посебних заслугаˮ, изјавио је у емисији „Между тем” начелник ЦСКА пуковник Артјом Громов.

То јест, стортисти при клубовима и друштвима добијају чинове после постигнутих успеха на међународним такмичењима, што је пракса која потиче из СССР-а. Данас у оваквим армијским клубовима постоје две категорије спортиста: војници и цивили који потписују уговор.

Ми имамо експертски савет који даје препоруку које од водећих руских спортиста има смисла позвати на војну службу, а са ким треба склопити уговорˮ, објашњава прес-центар ЦСКА. Спортистима то доноси солидну финансијску подршку, они такође примају плату од армијског клуба заједно са доплатама за војни чин, с тим што после спортске каријере могу да наставе војну каријеру.

Да ли је то само руска пракса?

Није, у целом свету многе спортске звезде такође су припадници војске, а то им такође омогућава да учествују у играма Међународног савеза војног спорта (IMSC), што је најутицајнија спортска организација на свету после Међународног олимпијског комитета.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“