Тема космоса у СССР-у била је буквално свеприсутна, на сликама, мозаицима на зградама и у метроу, поштанским маркама. Уметницима су инспирација били лик Јурија Гагарина, космонаути у скафандерима, звездано небо и наравно футуристичке ракете. Представљамо вам неколико таквих космичких дела.
Успешни лет и повратак на Земљу чувених Белке и Стрелке изазвао је праву помаму. Свемирски пси достигли су енормну популарност, а њихове фотографије могле су се срести на сваком кораку, од новогодишњих честитки до кутија за шибице.
Космонаут Алексеј Леонов, познат је пре свега као први човек који је крочио у отворени космос. Међутим, он је био и сликар који је у једном циклусу слика дочарао свој лет.
Монументално платно дуго пет метара дуго се налазило у Пољској и није јавно излагано. Недавно је рестаурирано и враћено у Русију.
Тројица уметника више пута су излагали радове са ауторима плаката совјетске пропаганде. Достигнућа космонаутике приказали су на изричито формалном платну које је имало амбицију да код грађана буди осећање поноса према отаџбини.
Мајстор графике Анатолиј Плахов, изузетно заинтересован за космизам, аутор је неколико радова у којима је на необичан начин спојио космичке представе са митским објектима и сазвежђима.
Слика Ерика Булатова подсећа на пропагандне плакате СССР-а. Међутим, уметник је стварао у стилу соц-арта, и приказујући хипертрофиране совјетске симболе заправо исмевао „ненормалност живота која је у свести људи перципирана као нормална“.
Град на југу Русије Ростов познат је по својим „подземним“ мозаицима. У пролазима постоје истинска ремек-дела, која имају државни статус добра од изузетног културног значаја. Један прелаз у потпуности је посвећен космичким темама.
И за уметнике који нису припадали званичној уметности као што је Петар Беленок везе човека и космоса биле су тема и инспирација. Приказујући астрономске објекте он изражава своју идеју о уређењу космоса.
Модерна тема постала су нагађања и легенде о космичким објектима и вези човека са ванземаљским цивилизацијама. Овако је авангардиста Николај Вечтомов видео НЛО, најпопуларнији мит у сојветском свету.
Радну свакодневицу космонаута на станици Мир дочарао је Михаил Борисов, желећи да каже да су они иако прави хероји и значајни научници истовремено и обични људи који обављају свој посао.
Комар и Меламид припадници ироничног правца соц-арт који су исмевали званичну соцреалистичку уметност, своја разматрања совјетске стварносте преточили су у специфичну форму плаката. Совјетски човек у тој испруженој руци без по муке препознаје алузију на совјетског вођу Владимира Лењина или Јосифа Стаљина који су земљу извели „на пут светлости“.
Андреј Плотнов насликао је један од најпознатијих портрета Јурија Гагарина. Он је иначе и лично познавао првог човека у космосу што је додатно давало на значају његовом раду.
Самоуки осетински уметник Бедојев приказао је на свом диптиху одраз у огледалу космоса и земље.
А сликар Шуршин машта о освајању космичког пространства и насељавању других планета. Рад је потписао цитатом руског пионира у области истраживања свемира Константина Циолковског „Човечанство неће вечно остати на земљи“.
Совјетски сликар Пјасковски одлучио је да ода заслужено признање сарадницима у области космичке индустрије на Земљи који су неоправдано остали запостављени. Иако нису славни као космонаути њихов допринос је неспоран.
Слика приказује тренутак пред полетање Гагарина и његово руковање са Корољовом, истинским генијем и легендом, човеком, захваљујући коме су летови у космос постали стварност.
Уметници настављају да размишљају о космосу и данас. Чувени двојац савремене уметности, Виноградов и Дубосарски, у свом поп-арт стваралаштву искористили су фотографију Јурија Гагарина на којој први човек у свемиру пије коктел у новогодишњем програму у склопу познате музичко забавне емисије која је годинама емитована на телевизији Шаболовка. Иако космонаут-херој Гагарин је и даље ипак обичан човек.
Чланови уметничке групе „Doping-Pong“ баве се сликарством и дигиталном графиком у маниру ретро футуризма. Њихови радови спој су савремености и естетике СССР-а са неизбежним пионирима, спортистима, и наравно космонаутима.
Jeдан од најважнијих актера руске савремене ликовне сцене Павел Пеперштејн представио је своју визију 2333. године и центра за проучавање космичког звука.
Већина поменутих слика може се видети на поставци „Космос у уметности“ у центру РОСИЗО на изложби која ће бити отворена до 26. септембра.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
