Од величања до ироније: Како су совјетски и руски уметници у својим делима доживљавали космос

РОСИЗО
Лет Јурија Гагарина у космос дословно је преокренуо живот Совјетског Савеза. Освајање космоса био је највећи понос земље и једна од главних тема у уметничком стваралаштву, како у званичном, тако и оном неформалном.

Тема космоса у СССР-у била је буквално свеприсутна, на сликама, мозаицима на зградама и у метроу, поштанским маркама. Уметницима су инспирација били лик Јурија Гагарина, космонаути у скафандерима, звездано небо и наравно футуристичке ракете. Представљамо вам неколико таквих космичких дела.

1. Белка и Стрелка лете на ракети, 1960.

Успешни лет и повратак на Земљу чувених Белке и Стрелке изазвао је праву помаму. Свемирски пси достигли су енормну популарност, а њихове фотографије могле су се срести на сваком кораку, од новогодишњих честитки до кутија за шибице.

2. Алексеј Леонов, „Изнад Црног мора“, 1968.

Космонаут Алексеј Леонов, познат је пре свега као први човек који је крочио у отворени космос. Међутим, он је био и сликар који је у једном циклусу слика дочарао свој лет.

3. Борис Окороков, „Довиђења, Земљо!“ 1970.

Монументално платно дуго пет метара дуго се налазило у Пољској и није јавно излагано. Недавно је рестаурирано и враћено у Русију.

4. Н. Бабин, И. Овасапов, И. Јакушин, „Слава советској науци“, 1977.

Тројица уметника више пута су излагали радове са ауторима плаката совјетске пропаганде. Достигнућа космонаутике приказали су на изричито формалном платну које је имало амбицију да код грађана буди осећање поноса према отаџбини.

5. Анатолиј Плахов, „У отвореном космосу“, 1977.

Мајстор графике Анатолиј Плахов, изузетно заинтересован за космизам, аутор је неколико радова у којима је на необичан начин спојио космичке представе са митским објектима и сазвежђима.

6. Ерик Булатов, „Брежњев, Совјетски космос“, 1977.

Слика Ерика Булатова подсећа на пропагандне плакате СССР-а. Међутим, уметник је стварао у стилу соц-арта, и приказујући хипертрофиране совјетске симболе заправо исмевао „ненормалност живота која је у свести људи перципирана као нормална“.

7. Јуриј Палшинцев, мозаик „Космос“ у подземном пролазу града Ростов на Дону. Крај 1970-х - почетак 1980-х.

Град на југу Русије Ростов познат је по својим „подземним“ мозаицима. У пролазима постоје истинска ремек-дела, која имају државни статус добра од изузетног културног значаја. Један прелаз у потпуности је посвећен космичким темама.

8. Петар Беленок, „Без назива“, 1980.

И за уметнике који нису припадали званичној уметности као што је Петар Беленок везе човека и космоса биле су тема и инспирација. Приказујући астрономске објекте он изражава своју идеју о уређењу космоса.

9. Николај Вечтомов, „НЛО“, 1983.

Модерна тема постала су нагађања и легенде о космичким објектима и вези човека са ванземаљским цивилизацијама. Овако је авангардиста Николај Вечтомов видео НЛО, најпопуларнији мит у сојветском свету.

10. Михаил Борисов, „Ми смо мирни људи“, 1983.

Радну свакодневицу космонаута на станици Мир дочарао је Михаил Борисов, желећи да каже да су они иако прави хероји и значајни научници истовремено и обични људи који обављају свој посао.

11. Виталиј Комар, Александар Меламид, „Пут светлости“, 1983.

Комар и Меламид припадници ироничног правца соц-арт који су исмевали званичну соцреалистичку уметност, своја разматрања совјетске стварносте преточили су у специфичну форму плаката. Совјетски човек у тој испруженој руци без по муке препознаје алузију на совјетског вођу Владимира Лењина или Јосифа Стаљина који су земљу извели „на пут светлости“.

12. Андреј Плотнов, „Портрет космонаута Ј. Гагарина“, 1986.

Андреј Плотнов насликао је један од најпознатијих портрета Јурија Гагарина. Он је иначе и лично познавао првог човека у космосу што је додатно давало на значају његовом раду.

13. Шалва Бедојев, „Земља. Испод мирног неба“, 1987.

Самоуки осетински уметник Бедојев приказао је на свом диптиху одраз у огледалу космоса и земље. 

14. Генадиј Шуршин, „Чoвечанство неће вечно остати на Земљи“, 1988.

А сликар Шуршин машта о освајању космичког пространства и насељавању других планета. Рад је потписао цитатом руског пионира у области истраживања свемира Константина Циолковског „Човечанство неће вечно остати на земљи“.

15. Михаил Пјасковски, „Триптих „Земља слуша“, 1988.

Совјетски сликар Пјасковски одлучио је да ода заслужено признање сарадницима у области космичке индустрије на Земљи који су неоправдано остали запостављени. Иако нису славни као космонаути њихов допринос је неспоран.

16. Јевгениј Корњејев, „Пред пут. Корољов“, 1988.

Слика приказује тренутак пред полетање Гагарина и његово руковање са Корољовом, истинским генијем и легендом, човеком, захваљујући коме су летови у космос постали стварност.

17. Александар Виноградов, Владимир Дубосарски, „Плави пламен“ на Шаболовки“, 2010-е.

Уметници настављају да размишљају о космосу и данас. Чувени двојац савремене уметности, Виноградов и Дубосарски, у свом поп-арт стваралаштву искористили су фотографију Јурија Гагарина на којој први човек у свемиру пије коктел у новогодишњем програму у склопу познате музичко забавне емисије која је годинама емитована на телевизији Шаболовка. Иако космонаут-херој Гагарин је и даље ипак обичан човек.

18. Група „Doping-Pong“, Гагарин, 2016.

Чланови уметничке групе „Doping-Pong“ баве се сликарством и дигиталном графиком у маниру ретро футуризма. Њихови радови спој су савремености и естетике СССР-а са неизбежним пионирима, спортистима, и наравно космонаутима.

19. Павел Пеперштејн, Ухо мира, 2017.

Jeдан од најважнијих актера руске савремене ликовне сцене Павел Пеперштејн представио је своју визију 2333. године и центра за проучавање космичког звука.

Већина поменутих слика може се видети на поставци „Космос у уметности“ у центру РОСИЗО на изложби која ће бити отворена до 26. септембра.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“