Народне ношње у Руској Империји (ГАЛЕРИЈА)

На Светској изложби у Паризу 1900. године изложба фотографија руских народних ношњи изазвала је праву сензацију. На изложби су били заступљени снимци из колекције приватног „Музеја Старине“ Наталије Шабељске. Они су привукли пажњу због велике разноврсности међу одевним елементима у различитим губернијама Руске Империје. Посебно се разликују ношње на југу и северу земље.

То је последица тога што су се различити крајеви Русије кроз историју развијали независно, што се одразило на карактеристике њихове културе. Свака област је имала своје јединствене уметничке рукотворине, свој начин осликавања предмета за свакодневну употребу, па чак и своју архитектонску школу.

Јединствене фотографије Шабељске саме по себи имају историјску вредност. Све оне су снимљене крајем XIX века у студију, а у ношњама су позирале ћерке Шабељске и модели. Приватну колекцију је откупио Николај II и поклонио је Руском етнографском музеју, где се чува и данас. Погледајмо неке од њих.

СЕВЕРНА РУСИЈА

Архангељска губернија

Колекција Наталије Шабељске из Руског етнографског музеја

Главни део женске ношње у Русији био је сарафан, дуга хаљина без рукава која се облачила преко кошуље са широким и лепо извезеним рукавима. Овакве ношње носиле су и сељанке и трговачке жене, при чему су се разликовали само материјали од којих су ношње сашивене, као и богатство украса и додатака као што су манжетне и огрлице од перли.

Новгородска губернија

Колекција Наталије Шабељске из Руског етнографског музеја

Други важан елемент руске ношње била је капа која често носи заједнички назив „кокошник“. Заправо је постојало неколико десетина типова капа, чак се и по Архангељској области може видети колико су биле разноврсне.

Олоњецка губернија (данас Република Карелија)

Колекција Наталије Шабељске из Руског етнографског музеја

Рукави на кошуљама често су били веома дуги, при чему су се на руку причвршћивали тако да показују наборе и изгледају раскошно. Око зглобова изнад шаке носиле су се богато украшене и извезене перлама манжетне од баршуна, свиле или друге скупоцене тканине.

Вологодска губернија

Колекција Наталије Шабељске из Руског етнографског музеја

На овој фотографији можете видети специфичан вологодски кокошник за венчања, који се називао „круна“. Оваква капа, украшена перлама, била је веома скупа и израђивали су је најбољи мајстори. Кокошник се често носио са марамом, а за ову круну је причвршћен читав плашт.  

Тверска губернија

Колекција Наталије Шабељске из Руског етнографског музеја

Преко сарафана често се носила кецеља, а као горњи део одеће по хладном времену жене су надевале „душегреју“. Она је могла бити кратка или до колена и често је била по ивицама обложена крзном.

Псковска губернија

Колекција Наталије Шабељске из Руског етнографског музеја

Једна од најнеобичнијих капа среће се у Псковској губернији. Њу су називали „шишак“. Он се украшавао седефом и такав кокошник је био веома скуп, па је коришћен као део празничне ношње у посебним приликама. Овај необични облик је, наравно, имао посебан смисао: „шишак“ је био симбол плодности, представљао је зрно и семе.

ЦЕНТРАЛНА РУСИЈА

Нижегородска губернија

Колекција Наталије Шабељске из Руског етнографског музеја

У Нижњем Новгороду одржавао се један од највећих вашара у Русији, на којем су се окупљали најбољи мајстори из околних губернија. Зато су и ношње ту биле најразноврсније и вешто окићене. Венац, минђуше, чипке везене златним нитима и најневероватнији избор тканина и облика кокошника.

Костромска губернија

Колекција Наталије Шабељске из Руског етнографског музеја

На левој фотографији добро се види украс „гајтан“ са крстом. Често се тај украс израђивао од траке од тканине или врпце, украшавао стакленим перлама и на њему се носио крст или мала икона, а могао је да буде дуг до појаса. На десној фотографији види се висок „једнороги“ кокошник, карактеристична свечана капа управо у Костромској губернији.

Јарославска губернија

Колекција Наталије Шабељске из Руског етнографског музеја

Занимљива специфичност неких кошуља били су двоструки рукави са прорезима. Обично су такве кошуље шивене за свадбену ношњу. Њихов дужи део падао је скоро до пода. Такви рукави се спомињу у бајци о принцези-жаби. Када се претворила у предивну девојку Василису, она је плесала на гозби и од замаха њених рукава појавили су се бели лабудови.

ЈУЖНА РУСИЈА

Тулска губернија

Колекција Наталије Шабељске из Руског етнографског музеја

На југу су традиционални „сарафански комплети“ постали популарни тек крајем XIX века, а стигли су из северне и централне Русије. На југу се, међутим, чешће среће другачија ношња, чију основу чине кошуља и сукња „поњева“ која се везивала широким, богато украшеним појасом.

Курска губернија

Колекција Наталије Шабељске из Руског етнографског музеја

Чест украс на југу Русије биле су паперјасте лоптице какве се могу видети на фотографији десно. Оне су прављене од гушчјег паперја и причвршћиване за капу. Осим тога, на југу су капе чешће биле меке и нису имале чврст део изнад чела, као на северу.

Рјазањска губернија

Колекција Наталије Шабељске из Руског етнографског музеја

Специфичност ношње удатих жена био је овакав кокошник „кичка“ у облику рогова, као на фотографији слева. Овакве капе сретале су се и у централној Русији. Требало је да рогови заштите жену од злих духова, а такође су били симбол њене младости и способности да рађа децу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.