У Руској империји радио је велики број страних уметника почевши од 13. до прве половине 19. века. Та појава чак има и свој званични назив у историји уметности „Русика“.
Западноевропски сликари су заправо зачетници световне уметности у Русији.
Холандски сликар био је један од првих странаца које је Петар Велики позвао у Русију. Он је познат по гравирама са ратним сценама и мапама, као и приказима првих бродова нове руске флоте, коју је градио Петар.
Победа Русије у Бици код Полтаве била је преломни догађај у Северном рату који је земљи донео излазак на море и неколико нових територија. Немачки сликар представио је Петра на херојском коњаничком портрету како га крилата богиња Ника овенчава ловоровим венцем победника.
Француски сликар, аутор је бројних портрета припадника руског пелмства, али су свакако најпознатији они Петра Првог и његове супруге која је постала императорка, Јекатерине Прве.
Петар Први је француског сликара ангажовао не само за израду својих портрета него и портрета своје деце и унука. Он је радио и платна са ратним сценама за дворце Петербурга и био један од првих странаца који је осликавао иконе за православне цркве.
Француски сликар био је представник рококоа, правца који је императорка Јелисавета Петровна толико волела. Она је Лепренса послала на путовање по Русији одакле је он донео серију скица типично руских пејзажа, портрета, градова, одеће, обичаја.
Омиљена сликарка краљице Марије Антоанете после Француске револуције напустила је отаџбину и неко време путовала. 1790-тих стационирала се у Русији где је сликала портрете угледних људи и чланова царске породице.
Захваљујући прецизним гравирама француског сликара може се видети како је изгледала Москва пре разорног пожара који је престоницу захватио 1812. године, у време рата против Наполеона.
Шведски уметник насликао је више од сто пејзажа Петербурга. Велика збирка чува се у Ермитажу показујући колико се град променио током два века.
Немачки сликари, браћа Карл и Герхард фон Кигелген дошли су у Русију на позив Павла Првог, добили руско држављанство и постали дворски сликари. Они су први насликали пејзаже тек припојених територија, Крима, Финске и Естоније.
Француски уметник урадио је серију панорамских приказа Москве која је у Паризу 1925. године објављена као посебан албум. Осим тога неколико платна насликао је у чувеној Тројицко-Сергијевој лаври, манастиру у близини Москве.
Енглески сликар је најпознатији по портретима хероја из рата 1812. године против Наполеонове Француске. Урадио их је више од 300, између осталих портрете Александра Првог, као и војсковођа Михаила Кутузова и Михаила Бараклаја де Толија.
Француски уметник 1839. године пропутовао је Русију и направио албум литографија „Сликарско и археолошко путовање по Русији“ са панорамама Санкт Петербурга, Москве као и мањих села.
Нарочита техника и стил овог немачког сликара апсолутно су неупоредиви. Он је радио на двору и пруског краља и руских императора. Аутор је портрета са карактеристичним дубоким погледима Александра Првог и Николаја Првог.
Шкотска уметница радила је на двору Николаја Првог и насликала више од 30 портрета чланова његове породице, као и племићке породице Јусупов. Њени модели углавном су били жене и деца. На фотографијама сдесна на лево: императорка Александра Фјодоровна, жена Николаја Првог и императорове ћерке, велике кнегиње Александра и Марија.
Мађарски сликар дуго је радио у Русији као дворски сликар. Сликао је свечане сцене крунисања, али и свакодневицу припадника царске лозе, као што је, рецимо, лов.
Александар Трећи позвао је Данца Туксена да буде дворски сликар. Радио је пејзаже и портрете, али за руску историју и уметност најважнији је његов циклус слика посвећен крунисању и венчању Николаја Другог.
Чувеног авангардног уметника много тога везивало је за Русију. Радио је скице за костиме за балете Сергеја Дјагиљева, виђао се са Игором Стравинским и правио скице за портрете овог композитора. Добио је чак и Лењинову награду за постер са голубом мира. И наравно, урадио је бројне портрете своје жене, Рускиње, балерине Олге Хохлове.
Немачки уметник припадао је дадаизму и правио прве покушаје у авангардном филму. Момунементални рад посвећен најстрашнијиј бици у Другом светском рату, како истичу историчари уметности, асоцира на филмску траку.
Француски уметник и комуниста био је наклоњен Русији. Радио је на сценографији за балет на музику Сергеја Прокофјева и био ожењен рођаком руског песника Владислава Ходасевича. Леже је насликао циклус слика на тему изградње у којима је више него очигледан утицај совјетског пропагандног плаката.
У збирци главног уметничког музеја у земљи налази се и рад француског сликара Бернара Бифеа „Ермитаж“. Палета боја врло прецизно рефлектује расположење често тмурног Санкт Петербурга.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
