Русија и Руси у радовима страних ликовних уметника

Sepia Times/Getty Images
Страни сликари одувек су били пожељни гости на руском двору, а осим тога далека земља и њени пејзажи привлачили су као магнет и надахњивали уметнике из целог света.

У Руској империји радио је велики број страних уметника почевши од 13. до прве половине 19. века. Та појава чак има и свој званични назив у историји уметности „Русика“.

Западноевропски сликари су заправо зачетници световне уметности у Русији.

Адриjан Шонебек, Брод „Гото Предестинациja“ (Божје провиђење), 1701.

Холандски сликар био је један од првих странаца које је Петар Велики позвао у Русију. Он је познат по гравирама са ратним сценама и мапама, као и приказима првих бродова нове руске флоте, коју је градио Петар.

Јохан Танауер, Петар Велики у Бици код Полтаве, 1737.

Победа Русије у Бици код Полтаве била је преломни догађај у Северном рату који је земљи донео излазак на море и неколико нових територија. Немачки сликар представио је Петра на херојском коњаничком портрету како га крилата богиња Ника овенчава ловоровим венцем победника.

Жан Марк Натије, Портрет Петра Првог и портрет Јекатерине Прве, 1717.

Француски сликар, аутор је бројних портрета припадника руског пелмства, али су свакако најпознатији они Петра Првог и његове супруге која је постала императорка, Јекатерине Прве.

Луј Каравак, Портрет царица Ане Петровне и Јелисавете Петровне, 1717.

Петар Први је француског сликара ангажовао не само за израду својих портрета него и портрета своје деце и унука. Он је радио и платна са ратним сценама за дворце Петербурга и био један од првих странаца који је осликавао иконе за православне цркве.

Јохан Хенрих Ведекинд, Портрет Петра Другог и Портрет Ане Ивановне, 1730-те.

Жан Батист Лепренс, Руска колевка, 1764.

Француски сликар био је представник рококоа, правца који је императорка Јелисавета Петровна толико волела. Она је Лепренса послала на путовање по Русији одакле је он донео серију скица типично руских пејзажа, портрета, градова, одеће, обичаја.

Елизабет Виже Леброн, Портрет ћерки императора Павла Првог, 1796.

Омиљена сликарка краљице Марије Антоанете после Француске револуције напустила је отаџбину и неко време путовала. 1790-тих стационирала се у Русији где је сликала портрете угледних људи и чланова царске породице.

Жерар Делабарт, Поглед на Москву са балкона Кремаљског дворца у правцу Москворецког моста, 1797.

Захваљујући прецизним гравирама француског сликара може се видети како је изгледала Москва пре разорног пожара који је престоницу захватио 1812. године, у време рата против Наполеона.

Бенџамин Патерсон, Петербург на стогодишњицу оснивања, 1803. године.

Шведски уметник насликао је више од сто пејзажа Петербурга. Велика збирка чува се у Ермитажу показујући колико се град променио током два века.

Карл фон Кигелген, Пећинске стене недалеко од Качикалена, Крим, 1824.

Немачки сликари, браћа Карл и Герхард фон Кигелген дошли су у Русију на позив Павла Првог, добили руско држављанство и постали дворски сликари. Они су први насликали пејзаже тек припојених територија, Крима, Финске и Естоније.

Огист Кодол, Црква Тројицко-Сергијевске лавре, прва половина 19. века.

Француски уметник урадио је серију панорамских приказа Москве која је у Паризу 1925. године објављена као посебан албум. Осим тога неколико платна насликао је у чувеној Тројицко-Сергијевој лаври, манастиру у близини Москве.

Џорџ Доу, Портрети Александра Првог, Михаила Кутузова, Михаила Барклаја де Толи, 1826-29

Енглески сликар је најпознатији по портретима хероја из рата 1812. године против Наполеонове Француске. Урадио их је више од 300, између осталих портрете Александра Првог, као и војсковођа Михаила Кутузова и Михаила Бараклаја де Толија.

Андре Диран, Село између Новгорода и Твера, 1839.

Француски уметник 1839. године пропутовао је Русију и направио албум литографија „Сликарско и археолошко путовање по Русији“ са панорамама Санкт Петербурга, Москве као и мањих села.

Франц Кригер, Руска гарда у Царском селу, 1841.

Нарочита техника и стил овог немачког сликара апсолутно су неупоредиви. Он је радио на двору и пруског краља и руских императора. Аутор је портрета са карактеристичним дубоким погледима Александра Првог и Николаја Првог.

Кристина Робертсон, Портрети жена из царске породице, 1849-50.

Шкотска уметница радила је на двору Николаја Првог и насликала више од 30 портрета чланова његове породице, као и племићке породице Јусупов. Њени модели углавном су били жене и деца. На фотографијама сдесна на лево: императорка Александра Фјодоровна, жена Николаја Првог и императорове ћерке, велике кнегиње Александра и Марија.

Михај Зичи, Народно славље на Ходинском пољу у Москви поводом светог крунисања императора Александра Другог, 1856.

Мађарски сликар дуго је радио у Русији као дворски сликар. Сликао је свечане сцене крунисања, али и свакодневицу припадника царске лозе, као што је, рецимо, лов.

Лорис Туксен, Венчање царевића Николаја и Аликс од Хесена, 1895.

Александар Трећи позвао је Данца Туксена да буде дворски сликар. Радио је пејзаже и портрете, али за руску историју и уметност најважнији је његов циклус слика посвећен крунисању и венчању Николаја Другог.

Пабло Пикасо, Плес, 1925.

Чувеног авангардног уметника много тога везивало је за Русију. Радио је скице за костиме за балете Сергеја Дјагиљева, виђао се са Игором Стравинским и правио скице за портрете овог композитора. Добио је чак и Лењинову награду за постер са голубом мира. И наравно, урадио је бројне портрете своје жене, Рускиње, балерине Олге Хохлове.

Ханс Рихтер, Стаљинград (Победа на Истоку) 1943−1946

Немачки уметник припадао је дадаизму и правио прве покушаје у авангардном филму. Момунементални рад посвећен најстрашнијиј бици у Другом светском рату, како истичу историчари уметности, асоцира на филмску траку.

Фернан Леже, Изградња, 1950.

Француски уметник и комуниста био је наклоњен Русији. Радио је на сценографији за балет на музику Сергеја Прокофјева и био ожењен рођаком руског песника Владислава Ходасевича. Леже је насликао циклус слика на тему изградње у којима је више него очигледан утицај совјетског пропагандног плаката.

Бернар Бофе, Санкт Петербург, Ермитаж, 1991.

У збирци главног уметничког музеја у земљи налази се и рад француског сликара Бернара Бифеа „Ермитаж“. Палета боја врло прецизно рефлектује расположење често тмурног Санкт Петербурга.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“