Дан знања – од совјетских времена до савремене Русије (ФОТО)

Култура
RUSSIA BEYOND
1. септембар је у Русији посебан дан. То је почетак нове школске године после три месеца летњег распуста и обично се слави са пуно цвећа и лепих хаљина.

Крај лета значи крај распуста и безбрижне доколице за руску децу.

У прошлости није било обавезно да школа почиње 1. септембра, али после револуције био је то најчешћи датум почетка школске године широм земље. А од 1984. године 1. септембар је званично проглашен за Дан знања када деца из читаве земље (и већег дела Совјетског Савеза) полазе у основне и средње школе.

Деца су се пре тога обично враћала од бабе и деде са села или из пионирских кампова, где су проводила летњи распуст. Нека од њих била су срећна да поново виде пријатеље, док друга нису желела да се одрекну летње слободе зарад рутине учења.

Припрема за школу била је читав процес. Требало је спаковати торбу за школу, набавити свеске и оловке, преузети уџбенике у школској библиотеци и испеглати школску униформу. За специјалне прилике као што је први дан школе постојала је и свечана униформа. Чиниле су је бела кецеља и беле машне у коси за девојчице, а за дечаке бела кошуља.

Рано ујутро 1. септембра деца су одлазила у школу, обично у пратњи родитеља или рођака, посебно ако су полазила у први разред. Најважнија ствар осим торбе и свечане униформе било је цвеће за учитељицу.

Око пола сата пре почетка часова сви ђаци би се груписали испред школе, а један ученик би носио таблу са ознаком одељења. Обично су у сваком разреду била три одељења која су се обележавала словима А, Б, В.

Каснијих година усталио се обичај да се сви сликају 1, септембра, било са родитељима или са учитељем, било са читавим разредом. Ђаци су обично заједно похађали исто одељење од 1. до 10. разреда.

Нова школска година подразумевала је потпуно нови живот за дете, па је то увек био посебан тренутак.

Када би се умирило узбуђење око упознавања нових другова, деца би стала у врсту и саслушала обраћање директора школе који би им напоменуо да вредно уче и размишљају о својој будућности.

Тада је било време да сви уђу у школу и сместе се у своје учионице. Обично би учитељи унапред припремили посебне натписе на столовима, тако да је свако знао где треба да седне. Након тога деца би учитељу или учитељици предавала цвеће.

Први дан школе је обично био посвећен подсећању на градиво које је заборављено за време лета, али и међусобном упознавању (ако се ради о првом разреду) или упознавању нових ђака у одељењу.  

Распад Совјетског Савеза није променио много тога. Иако су многе школе укинуле обавезне униформе и дозволиле ђацима да носе уобичајену одећу.

Међутим, обичај ношења машни постао је симбол школских година и симбол 1. септембра, као и празника „Последње звоно“ (25. маја) за завршне разреде.

Још један дирљив обичај који се задржао до данас је да ђаци завршних разреда уносе или уводе ђаке првог разреда у школу, на тај начин симболично означавајући преношење штафете знања новој генерацији.

У војним школама такође се поштују све ове традиције.

У савременој Русији 1. септембар је готово постао врста култа. Око две недеље пре почетка јесени тржни центри и супермаркети мењају своју понуду на главним полицама и уместо спрејева против комараца и крема за сунчање излажу све што је потребно за школу: ранчеве, оловке, свеске и много тога другог на чему би данашњим ђацима позавидела деца из совјетских времена.

За време пандемије ковид-19 средњошколци су углавном похађали наставу од куће, док су ђаци основних школа могли да иду на часове. Такође су стајали у свечаној врсти, али без родитеља.

Нажалост, 1. септембар је такође годишњица трагичног догађаја из савремене руске историје. Тога дана 2004. године група терориста је заузела школу у Беслану, у Републици Северна Осетија, баш за време свечаног постројавања. У овом нападу погинуло је 314 људи, углавном деце. 3. септембра, на дан када су преживели таоци ослобођени, обележава се Дан сећања и сваке године на рушевинама школе се одржава помен жртвама.

Од 1. септембра ове 2021. године у руским школама ће се сваког дана подизати државна застава. То је пракса која последњих година већ постоји у многим регионима земље.