В. Гуренков у улози совјетског официра тенкисте у филму „Шева“. Режисери Н. Курихин и Л. Менакер.
Sputnik„Шева“
Никита Курихин, Леонид Менакер/„Ленфильм“, 1964.Радња се одвија у јуну 1942. године. На једном немачком полигону изводи се обука посада противтенковских оруђа, а као живе мете се користе заплењени совјетски тенкови Т-34 у којима се налазе посаде совјетских ратних заробљеника. Не желећи да узалуд изгуби живот, посада једног од тих тенкова (и борац француског отпора који им се придружио) одлучује да се тим тенком пробије на слободну територију...
По речима редитеља Леонида Менакера, радња је заснована на стварним догађајима чији је опис он случајно пронашао у једним новинама: „Једној посади је пошло за руком да упали ’тридесет четворку’. Они су се пробили кроз огњени вртлог, два сата су кружили немачком територијом док нису дошли до једног моста који је управо прелазила група ђака. Тенкисти су могли да се спасу, али под условом да изгазе малишане. Остали су да стоје у месту... Немци су их стигли и изрешетали тенк. Командира посаде су заробили и исте вечери обесили... Тако сам дошао на идеју да снимим филм“.
„Фархадов подвиг“
Алберт Хачатуров/„Узбекфильм”, 1967.У овом филму се поново покреће тема којој је посвећена „Шева“, а то је бекство у тенку из немачког заробљеништва. Овога пута се кроз непријатељску заштитницу пробија капетан Фархад Абасов.
„Фархадов подвиг“ је један од ретких совјетских филмова о Другом светском рату где су главни јунаци војници из совјетских средњоазијских република. Узбекистански глумац Џавлон Хамрајев играо је Абасова, а поред њега су у глумачкој екипи били летонски и естонски глумци. Филм су снимиле узбекистанске филмаџије у Калињинградској области.
„Главни конструктор“
Владимир Семаков/Свердловски филмски студио, 1980.У марту 1940. године два тенка Т-34 камуфлирана толико да се не могу препознати тајно су превалила 750 километара од Харова до Москве у пратњи тегљача. У питању је било тестирање. У Москви су посаде заједно са тенковима представљене руководству земље. Управо тада је донета судбоносна одлука да се чувена „тридесет четворка“ пусти у серијску производњу.
Филм „Главни конструктор“ је посвећен управо тим догађајима, с тим што је посебно наглашена судбина творца тенка Т-3 Михаила Кошкина. Инжењеру није било суђено да види како се његов тенк показао у Другом светском рату. Учешће у маршу до Москве и у повратку тенкова у Харков уништило му је здравље. Умро је 26. септембра 1940. године.
„Корпус генерала Шубникова“
Дамир Вјатич-Бережних/„Мосфильм“, 1981.У зиму 1942. године немачке трупе се припремају да деблокирају 6. армију Фридриха Паулуса, опкољену у Стаљинграду. Механизовани корпус генерал-мајора Николаја Шубњикова добија задатак да осујети непријатељску офанзиву...
Филм обилује упечатљивим сценама битака, али садржи низ анахронизама. У њему се могу видети тенкови Т-34-85 који су се у Црвеној армији појавили тек 1944. године, а такође послератни камиони „Урал“ и совјетски лаки оклопни транспортери БТР-40 из 1950-их у улози немачке технике.
„Посада борбеног возила“
Виталиј Васиљевски/Одески филмски студио,1983.Филм је прича о сукобу Александра Мењшова у тенку Т-34 и немачког тенковског аса у лето 1943. године. Овај дуел је у извесном смислу био претеча битке код Прохоровке, једног од највећих тенковских окршаја у историји.
Радња филма се заснива на истинитом догађају чији је протагониста био Александар Миљуков. Он је у току Курске битке на свом тенку Т-34 у двобоју уништио најновији немачки тенк Pz. V „Пантер“. Миљуков је преживео рат и после тога написао сценарио за филм.
„Тенк Клим Ворошилов 2“
Игорь Шешуков/Филмски студио „Горки“, Уметнички колектив „Зодиак”, уз учешће Практик-центра НТТМ града Чељбинска 1990.На самом почетку немачке офанзиве на Совјетски Савез група случајно окупљених људи у којој је био контузовани наредник, питомац војне школе, скитница и учитељ физике наилази на тешки тенк КВ-2 који је посада напустила. Свој четворици пада на памет смела и сулуда идеја да у том тенку оду на фронт и да у њему ратују против Немаца.
„Клим Ворошилов-2“ је један од последњих филмова снимљених у СССР-у. Није било довољно новца за снимање, па је један део филма снимљен на црно-белу траку. Творцима филма није пошло за руком ни да набаве тенк КВ-2, па је у његовој улози био прерађени тенк „Јосиф Стаљин“.
„Бели тигар“
Карен Шахназаров/„Мосфильм“, филмски студио „Курьер“, 2012.У лето 1943. године совјетске трупе је обузела паника. Тајанствени немачки тешки тенк Pz. VI коме су војници дали надимак „Бели тигар“ масовно уништава совјетску технику, а њему руска оруђа не могу ништа. Тенкиста Иван Најдјонов, који је чудом преживео сукоб са том утваром, одлучује да га пронађе и уништи. У том тешком подухвату помаже му „тенковски бог“ који разговара са њим...
„Бели тигар“ је необичан филм о рату. То је више мистични трилер, филозофска парабола чија се главна идеја састоји у томе да је рат чудовиште које се не може победити. „Наравно, ја сам против рата“, каже редитељ Карен Шахназаров. „Али мене интересује може ли се томе некако ставити крај? Да ли смо ми способни за то? Или је то нешто што се не може одвојити од људске природе?“
„Неуништиви“
Константин Максимов/ПимановФильм, 2018.Радња филма „Неуништиви“ заснована је на истинитом догађају, на подвигу Семјона Коновалова. Под његовом командом је посада тешког тенка КВ-1, коме су Немци дали надимак „утвара“, онеспособио 16 непријатељских тенкова и 2 блиндирана аутомобила, и уништио 8 возила са непријатељском живом силом. Било је то 13. јула 1942. године у бици близу Ростова на Дону.
Аутори филма су покушали максимално веродостојно да реконструишу те херојске догађаје. Специјално за овај фим из руских музеја су дотерани обновљени совјетски тенкови Т-34 и КВ-1, а такође немачки Pz. V „Пантер“. Филм је сниман близу Можајска у Московској области, где су 1941. године вођене тешке битке за главни град.
„Т-34“
Алексеј Сидоров/АМЕДИА, Марс Медиа Энтертейнмент, 2018.Ефектан високобуџетни ратни блокбастер „Т-34“ препун је упечатљивих сцена и компјутерске графике. Посебно ће га заволети гејмери који воле „World of Tanks“. Радња у великој мери подсећа на филм „Шева“. Посада совјетског тенка који треба да послужи као жива мета војницима Вермахта бежи у тенку са немачког полигона. Али то је једина подударност са старим филмом, и ова нова прича о тенку „Т-34“ одвија се даље својим сопственим током.
Глумац Александар Петров је испричао како се припремао за главну улогу поручника Николаја Ивушкина: „Пред почетак снимања ’Т-34’ на неколико недеља сам изнајмио собичак и излепио на све стране по зидовима фотографије из ратног периода, фотографије људи који су ратовали или били у заробљеништву, или под окупацијом. Сваки дан сам одлазио тамо, искључивао телефон и боравио у тој собици по неколико сати, читајући, размишљајући и загледајући се у та лица, у те очи. Тако сам се уживљавао у улогу“.
„Тенкови“
Ким Дружињин/Филмски студио „28 панфиловаца“, 2018.Чувени тенковски марш од Харкова до Москве који је приказан у совјетском филму „Главни конструктор“ поново је заинтересовао људе из света филма, и то у наше време. Овога пута је, међутим, у причу уткан велики број измишљених детаља.
Да би филм био упечатљивији његови творци су одлучили да додају групу немачких диверзаната, па чак и банду белогардејаца који су се скривали у шумама још од Грађанског рата. Њима је циљ да осујете Кошкина и његов Т-34 и спрече га да стигне до Москве, те да на тај начин онемогуће да се тако моћно оружје појави у арсеналу Црвене армије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу