Како су у различитим вековима изгледале руске цркве?

Dmitry Ivanov / Wikimedia Commons / Alexander2018 / Wikimedia Commons
Погледајте како се мењао спољни изглед руских храмова од древних времена до наших дана, пратећи „модне тенденције“ и технолошки напредак.

Цркве су биле прве камене грађевине у многим градовима Русије у време док су се други објекти и даље градили од дрвета. Зато нам управо храмови омогућавају да путујемо кроз време и упознамо историју Русије.

Цркве су биле прве камене грађевине у многим градовима Русије у време док су се други објекти и даље градили од дрвета. Зато нам управо храмови омогућавају да путујемо кроз време и упознамо историју Русије.

Најстарије доба

Данас се на територији Русије налази неколико православних храмова који су подигнути пре примања хришћанства у Русији 988. године. На пример, на Кавказу се налази храм на Нижње-Архиској градини у Карачајево-Черкесији, археолошки споменик древне аланске државе. Овај храм је подигнут у X веку од камена пешчара, који није карактеристичан за средњи појас Русије. 

Још један пример из тог периода је храм светог Јована Претече у Керчу, који се сматра за најстарији град на територији Русије. Ова базилика подигнута је у X веку у време када је Кримом владало Византијско царство.

Предмонголски период

Средњовековну Русију тешко је погодила татарско-монголска најезда. Иноверци су немилосрдно палили и рушили цркве и током два века убирали данак од руских кнежева. Није сачувано много цркава из предмонголског  периода од XI до XV века. Оне сачуване углавном се налазе у областима до којих Татаро-Монголи нису стигли. Многе су подигнуте према византијској традицији. То су храмови источног типа са уписаним крстом у основи и куполом над пресеком крста.

Једна од најстаријих цркава Старе Русије је црква свете Софије у Великом Новгороду, подигнута од 1045. до 1050. године.

Узгред, зидови многих цркава тек касније су обојени у бело, док су у старо доба оне изгледале отприлике као Петропавловска црква у Смоленску из 1146. године.

Татаро-Монголи нису стигли ни до Пскова и зато се тамо сачувало неколико цркава из XII-XIII века које су заједно уврштене у списак Светске културне баштине Унеска. На пример, ова црква Јована Претече подигнута 1240. године. Специфичност псковске школе је у томе што су грађевине ниске и споља минимално украшене.

До XV века у Русији је владала феудална распарчаност и региони су се развијали као засебне кнежевине. Једна од најмоћнијих и најутицајнијих била је Владимиро-Суздаљска кнежевина, која је касније обухватала читаву североисточну Русију. Један од најстаријих храмова у кнежевини била је традиционална црква источног типа - Спасо-Преображенски храм у Переслављу-Залеском, подигнут 1152. године.

Саборна Успенска црква у Владимиру подигнута је 1158. и већ представља веома сложен архитектонски комплекс са богатим орнаментима, док су зидови изнутра осликани фрескама чувеног Андреја Рубљова. Татаро-Монголи су је више пута палили и пљачкали, али је њен општи изглед сачуван.

Најстарија очувана црква у Москви је Спаски храм у Спасо-Андрониковом манастиру, подигнут 1420-1425. године. Елементи спољног декора карактеристични за московску архитектуру су закомара (полукружни или зашиљени завршетак зида који покрива кров истог облика) и кокошник (декоративни елемент у облику лажне закомаре). 

Уједињена Русија и руско царство

Крајем XV века разједињене кнежевине најзад су удружиле своје снаге и ослободиле се татарско-монголског јарма. „Ујединитељ руских земаља“ био је Иван III, први владар руске државе чија је престоница била у Москви. Током његове владавине, италијански архитекта Аристотел Фиораванти је од 1475-1479. године подигао Успенску цркву Московског кремља, а такође почео изградњу каменог Кремља уместо дрвеног.

1508.године један други Италијан, Алевиз Нови, саградио је Архангељску цркву у Московском кремљу, која је имала знатно смелије орнаменте под очигледним утицајем италијанске архитектуре.

Црквена архитектура се трансформисала. Један од нових „модних“ елемената у XVI веку била је купола у облику шатора. 1532. године саграђен је камени храм у овом стилу – црква Вазнесења у Коломенском.

Када је дошао на власт, Иван Грозни се крунисао за цара, а Русија је постала царство. Један од најпознатијих архитектонских резултата његове владавине је храм Василија Блаженог (Покровска црква), подигнут у част освајања Казања.

Наставља се и изградња цркава у „старом“ стилу, али све чешће се среће високи трем. Средином XVI века подигнут је Смоленски храм Новодевичјег манастира у Москви.

А од 1559. до 1585. године подигнута је нова и богато украшена црква у великој руској светињи: Успенски храм у Тројице-Сергијевој лаври.

Нова епоха Романових: руски китњасти стил и барок

Почетком XVII века у Русији почиње Смутно доба, време безвлашћа и пољске интервенције. Међутим, већ средином века настаје нови стил – руски китњасти стил или „узорочје“. Типична црква у овом стилу је московска црква Свете Тројице у Никитинкама, подигнута 1628—1651. године.

За китњасти стил карактеристично је обиље орнамената. Велики број малих уместо великих купола, шатре, кокошники, украшени прозорски оквири, као и разнобојне керамичке плочице. Овакви храмови нису се градили само у Москви, него широм Русије. Један од најупечатљивијих примера је Одигитријевска црква Ивановског манастира у Вјазми (30-их година XVII века).

С доласком Петра I на власт у Русију стиже интензиван утицај европске архитектуре, односно појављује се барок. За овај стил карактеристичан је богат декор у рељефној пластици, као и много клесаних елемената и позлате. Као пример може послужити храм Покрова Пресвете Богородице у Филима (саграђен 1690—1694).

Притом је за руски барок карактеристичан велики број најразноврснијих форми, какве се раније нису сретале. На пример, облик ротонде, као код Воскресењске цркве Новојерусалимског манастира (крајем XVII века).

Или црква Рођења Пресвете Богородице у Подмоклови, нешто касније изградње (од 1714. до 1722) и још изразитијег „европског“ изгледа.

Срећу се и сасвим јединствени експерименти, као што је Знаменска црква у Дубровицама (1690—1704. године).

Експерти издвајају велики број варијација барока у Русији. Сваки владар, па чак и сваки велики задужбинар, имали су своје посебне захтеве. На северу се појавила специфична варијанта барока, нешто сведенијих форми. Пример за то је црква Уласка Христа у Јерусалим у Тотми (1794).

Истовремено, у удаљеним источним губернијама развија се сибирски барок, који усваја извесне азијске мотиве. Пример је црква Воздвижења Часног Крста у Иркутску (1747) са „пламеним“ луковима.

Неимарство од дрвета

Многи храмови у Русији су се и у XVIII веку и даље градили од дрвета. Већина њих није преживела до данас, али неки примерци су сачувани, посебно на руском северу. На пример, чувена црква Преображења Господњег на острву Кижи (1694—1714. године). 

Класицизам Санкт Петербурга

Уморивши се од цркава са обиљем орнамената, руски градитељи су прешли на сведенији класичан стил, популаран у то време и у Европи. Посебно често овакве цркве се срећу у новој престоници – Санкт Петербургу. Тако је од 1776. до 1790. саграђена црква Свете Тројице у лаври Александра Невског.

У стилу класицизма подигнута је и нова саборна Казањска црква (1801—1811) са препознатљивом колонадом.

Руски стил

Крајем XIX века у моди је „повратак коренима“. Архитекте (као и сликари) заинтересовани су за исконску Русију из доба пре Петра Великог, за Русију „неискварену“ утицајем Европе. Инспирисани древним храмовима североисточне Русије и Новгорода, као и китњастим руским стилом, они граде цркве у „неоруском“ стилу. На месту на којем је погинуо Александар II његов син Александар III је наредио да се подигне црква по пројекту у руском стилу који је сам изабрао – храм Спаса на Крви у Санкт Петербургу (1883—1907), који неки чак мешају са храмом Василија Блаженог, подигнутим четири века раније.

Неке архитекте, као што је Константин Тон, нагињу ка византијској традицији. Упечатљив пример је храм Христа Спаситеља у Москви. Он је подигнут 1837 – 1869. године, али га је совјетска власт порушила 30-их година XX века. Савремена грађевина из 90-их година представља реконструкцију оригиналног пројекта.

А ова црква Спаса Нерукотворног Лика у Кљазми (1913—1916. године) комбинује руски стил и елементе сецесије.

Савремени стил

У совјетско доба цркве су се углавном више рушиле него градиле. Ипак, неколико пројеката, осмишљених још пре револуције, на крају је реализовано (више сазнајте овде). У савременој Русији гради се велики број цркава. Многе се ослањају на барок и класицизам, интерпретирајући ове стилове на нов начин. Али многе цркве се граде управо у неоруском стилу и обухватају елементе арт декоа. На пример, црква Новомученика и Исповедника Русије на Лубјанки у Москви, подигнута 2013-2017. године.

 

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“