Име овог уметника са бурјатског језика преводи се као „срећно сунце“, а према уверењима предака постоји сакрална повезаност имена и судбине. У детињству Намдаков се озбиљно разболео, а традиционална медицина није била у стању да му помогне. Очајни родитељи одвели су га код шаманке. И она му је заиста помогла, али упозорила да је болест данак нарушеним спонама са природом. Дечак, који је већ сутрадан био потпуно здрав никада више није губио везу са природом, нити коренима.
Уметнички таленат Даши је превасходно наследио од оца, познатог бурјатског уметника. Иначе, у њиховој фамилији, у којој је било много мајстора креативност се преносила са колена на колено. „Љубав према стваралаштву потиче од родитеља и генерација пре њих. Они су пре свега вредно радили и увек били спремни да науче нешто ново. Осим тога требало је подизати велику породицу. Тако се код нас појавила склоност према занатима, стваралаштву и ја мислим, развоју“, каже Даши.
У свом родном селу у Бурјатији покупио је будистичке легенде о бајковитим бићима, тајанственим духовима и силама стихије и природе. Уједно то су главне теме његовог стваралаштва. Касније се упутио на школовање прво у Новосибириск, а затим Краснојарск. Породицу је засновао у Улан Удеу, престоници Бурјатије.
Пут до признатог уметника није био ни мало лак. Даши је радио као јувелир, а од прихода које је на тај начин стицао куповао бронзу и друге материјале за своје скулптуре. Супруга се није противила, најважније је било да се уметнички потенцијал реализује.
Прва самостална изложба 33. годишњег уметника одржана је 2000. године у Иркутску. Његове скулптуре потом су излагане у Бурјатији и Монголији, да би 2002. учествовао на групној изложби у Централном дому уметника у Москви. Потом се и преселио у Москву. Годину дана касније у руској престоници имао је самосталну изложбу у Музеју уметности народа Истока. Награђен је Сребрном медаљом Академије уметности.
Тада је започела његова међународна каријера и учешће на изложбама од Њујорка до Гуангџоуа.
„Раније сам живео у уверењу да је моје стваралаштво занимљиво само људима у мом региону. Међутим, испоставило се да се радови допадају и онима који живе у другим местима. Надам се да су моје скулптуре интересантне као нешто ново и узбудљиво”, каже Даши.
Данас се његове скулптуре чувају у Руском етнографском музеју, Ермитажу и многим другим музејима широм света.
Скулптура Џингис-кана две године красила је лондонски Хајд парк
У московском метроу на станици у израдњи „Новомосковска“ налазиће се Дашијева композиција.
Без обзира на велики успех, међу своје највеће стваралачке тријумфе Даши убраја композицију „Царски лов“ у сибирском граду Кизил, престоници републике Тува. „Тува је простор невероватне лепоте, испуњен древном историјом, од које дах застаје“, каже Даши.
Скулптурална композиција „Царски лов“
„Покушао сам да пренесем поетику ритуала, заснивајући је пре свега на својој машти, а не научним сазнањима. У близини је велика река Јенисеј, окружена подножјем Сајанских планина. Еп се осећа у ваздуху“.
Обала Јенисеја у Кизилу, „Царски лов“. У даљини је још један Дашијев рад „Центар Азије“.
Пропутовавши читав свет, познати скулптор који је живео у Иркутску, Лондону и Москви, вратио се у родно село у Бурјатији.
„Мој завичај, село Укурик у Забајкаљу, последњих деценија је опустело и умало није нестало са карте региона, као и многа друга села. Зато сам ја, са својим земљацима одлучио да оживим село“, истиче Даши.
Прошлог месеца отворио је овде свој атеље и парк дрвених скулптура „Тужи“. Планира да развија туристички бренд „Тужи“ према имену овог краја које се са бурјатског преводи као „долина заната“.
У Тужију је почео интензивно да се бави дрветом. „За мене је то нови изазов, другачија фактура, не сме се нарушити природa стабла, мора се наћи слика и пренети у складу са материјалом, све скупа врло занимљиво“.
„Волели бисмо да наши унуци за десет година радо долазе овде и заједно са нама уче да обрађују дрво, како бисмо разговарали на матерњем бурјатском језику“, каже Даши. По његовим речима побегавши из мегаполиса у тајгу тежио је да стекне слободу.
Погледајте радове Дашија Намдакова у Русији и другим земљама у свету.
„Трансформација“, кампус Сибирског федералног универзитета у Краснојарску
„Медитација“, Вртови Етрета у Нормандији, Француска
Змајеви Зиланти, Казањ
Чуварка, Хајд парк у Лондону (изложба из 2015 године)
Барељеф у главном Храму Оружаних снага у Кубинки (фрагмент).
„Птица и тигар“, Галерија В.Бронштајн, Иркутск
„Чувар Бајкала”, острво Олхон, језеро Бајкал.
„Центар Азије“, скулптуралнa целина у Кизилу, република Тува
Златна Шорија, град Таштагол, Кемеровска област
Четворо сложних, село Агинско, Забајкалски крај
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
